Astrologija nam pomaže da bolje razumemo sebe. I meni je pomogla da dodjem do prihvatanja sebe i svog života ili sudbine – ako uzmemo u obzir da su tu i prihvatanje lokaliteta gde smo rodjeni i porodice kakva god da je, i opcija koje nam se nude ili ih nema jer nema uslova koje vreme nameće (kao što trenutno vreme u kome živimo nameće materijalni konstrukt što nije svima dato da mogu da isprate).
Astrologija pomaže da se ostvarimo – što nije nužno uspeh materijalne prirode (uprkos trendovima koji insistiraju na lakom bogaćenju kao imperativu sreće). Mnogo je više ljudi koji će uspeti samo ako se spasu genetaskih bremena koje su povukli (a za šta nisu krivi). Kao “odabrani” od sve te dece u porodičnom nizu da imaju posebnu psihičku snagu i da ono što bi mnogi na njihovom mestu proživeli instinktivno i nadrljali oni kao kad hodaju po ledu i uspešno prevazilaze iako nemaju potvrdu da rade ispravno ili da će ih to ikada dovesti gde treba jer su svo vreme na tom putu sami i u moru pitanja na koja nema odgovora. A odgovora nema jer su prvi koji nešto menjaju prihvatanjem a ne bežanjem, rušenjem, mržnjom, sebeljubljem. Kod njih je najveća (iako najtiša) volja da se spasu od sebe, jer ono što im je sve gurnuto u natalnu kartu kao nasledje lako bi mnoge odvelo na krivi put. Spašavajući sebe oni opraštaju svima pre njih, mire do juče nepomirljivo, a psihička snaga im biva godinama sve jača, doslednija, samodovoljnija da im pomoć drugih maltene ni ne treba – tek to čudo s neba koje se povremeno desi i spase ih kao trijumf vere koju su imali onda kada je bilo najteže. Materijalno vreme u kome danas živimo je mnoge ljude pomelo, zabunilo ih pa misle da je uspeh isključivo – biti imućan ili šta ja znam šta, a mi smo u stvari i dalje jedna zemlja seljaka na brdovitom Balkanu koja mora da reši svoje demone prošlosti i pomiri sve svoje pretke u svom životu kroz lične kontradikcije i unutrašnje bitke. I onda se radjaju nova deca – naša deca i deca naše dece kojima će put biti i te kako čistiji i prohodniji nego što je bio naš, pa će i taj materijalni koncept koji je i koncept radosti biti lakši. Manje muke a više lakoće. Pa iako takvi klijenti i dalje muče svakodnevne muke – to prihvatanje neminovnog a vremenom uvidjaju i jedino ispravnog je često maksimum koji ih vodi u mir kao uspeh, ali to je takav mir na kome bi mnogi mogli da pozavide. I za jedan ljudski život to je dovoljno veliki trijumf pa je na konto tog duha i mira materija prebačena na one koji će doći. Njima se stvara lakoća u svakom smislu, a ovaj naš junak ako i stvara materiju ovakav kakvog sam ga opisala, stvara je za druge pa je opet mučenik trudbenik – njemu od svega tog ostaje samo neminovno i tek tu i tamo neko zadovoljstvo da se malo i on poraduje.
Ali klijenti bi nekada sve i novac i mir i slobodnog vremena na pretek pa iako im je horoskop (nasledje) takvo da bi bilo pametnije da se pomiruju polako sa onim ko su i što su povukli (genetski) oni siluju život, siluju sebe (ne prihvataju svoje realne mere i život) a onda siluju i druge i eto siledžija koji onda dominiraju, vladaju a sve u strahu i nemoći jer umesto da spasu sebe i metafizički obave veliki posao za potomke ravan onom koji je Tesla obavio za čovečanstvo – oni ruše, uništavaju, mrze… Ima i onih koji takodje ne prihvataju ali neće da mrze i nanose štetu drugima pa zato sebi štete, sebe mrze, svoj život mrze. Prosto, astrologija je možda najviše od svega mapa do blagoslova sa kojim ćemo mirno i zadovoljno sobom i životom živeti iako nam možda (verovatno) neće biti lako.
U januaru sam organizovala četiri predavanja na temu 2019. godine, mada je priča išla od praistorije pa do neke malo dalje budućnosti. Svako predavanje bilo je drugačije. Negde sam više pričala o Jupiteru u Strelcu, na nekom opet o Saturnu koji je u Jarcu.
Kakogod, poenta je da sve što sam imala na temu važnih astroloških tranzita da kažem snimila sam u formi mojih AstroRemix emisija i tih 5 fajlova možete da dobijete na email. Sve što je potrebno je da popunite ovu formu https://docs.google.com/forms/d/15P7XeSzw7z6mPNiRXufSySBkjKYX8YBdTXhm07Az0p4/edit i izvršite uplatu. Cena je 1000 dinara, a predavanje sadrži pet fajlova:
Trenutno je 5 planeta u zemljanim znacima. Sunce, Merkur, Saturn, Uran i Pluton, a 15. maja i Venera ulazi u Bika pa će ih od 15-21. maja biti 6, a onda Merkur i Sunce napuštaju Bika i vraćamo se na regularan mode.
To večno pitanje granica koje nam psiholozi postavljaju, kako treba da imamo jasno odredjene granice koje osim nama samima treba da su jasne i drugima oko nas, je tema kojom iskreno, ne možemo lako da se bavimo bilo kada. Kada je puno planeta recimo u vodenim znacima tada smo bezgranično rastočeni, emotivni, empatični, kreativni ili frustrirani jer naš emotivni život nema satisfakciju koju mislimo da zaslužujemo. Tada je naš svet okean bez početka i kraja, imaginarno nam puca od fantazija, slika, slika, sve je jako, živo kao da se desilo (a možda nije) kao da će se desiti (a možda i neće)… Tada ne znam gde prestajem ja, a gde počinješ ti jer smo se slili u nešto zajedničko, Jedno, pa se i zaljubljenost odavde izrodila.
Kada je gro planeta u vazduhu – tada prelazimo svesno i radoznalo granice baš kao što to uvek radi um – čak za um te granice su mana (pa kažemo “baš je organičen”). Vazduh prelazi granice lako poput aviona dok piči nebom, leti prostranstvom nepoznatog širom otvorenih očiju, radoznalo i receptivno za informacije koje naš um traži, za iskustvo za koje smo spremni. Od dozvola nam treba jedino pasoš, a računamo da je sve ostalo ok, malo eksperimentisanja tu i tamo, tada se prelaze granice, brišu se neke predrasude (zato se izmedju ostalog takodje putuje, čita, promišlja, upoznaju različiti ljudi i različiti predeli – nikako isti)… jer vazduh preispituje granice kroz lakoću uma da se menja, nadogradjuje.
Vatra je akcija, ambicija da se širimo poput požara. Da osvajamo prostranstva bilo da osvajamo tržište ili smo od vrata stana do kuhinje posejali ranac, patike, jaknu, kao da osvajamo prostor i sve govori “Ovde sam ja!” U vatri su i moć i oduševljenje i pobedništvo (želja za trijumfima) i kada se na nebu nalazi dosta planeta u vatri tada se držimo onoga što smo u tom trenutku pa šta god to bilo. Ideološki zajapureni kao na najbržem divljem konju prepuštamo se slobodi i entuzijazmu koji nas tada vodi da pokažemo sebe, da se hvalimo sobom, da se ponosimo onim što smo ili što smo napravili, da budemo nezadovoljni samo ako može bolje i više, i dalje i jače. Tada nam na pamet ne pada da menjamo nešto kod sebe jer nam je potrebna apsolutna vera koju tada prirodno imamo i osećamo (u obzir dolaze samo novi ciljevi koje trijumfalno započinjemo i trijumfalno napuštamo na pola jer avaj.. nešto se izmigoljilo u medjuvremenu iz vatre pa smo napustili bojište). U takvim periodima smo rešeni jedino da druge ubedjujemo da oni treba da se menjaju (lajfkoučeri oni govornici što okupe punu salu pa ko u crkvi dignu ljude na noge makar ove to držalo pet dana su neka slika otprilike kakvi smo svi mi u tim periodima na svojim terenima) Tada smo primer sebi i često drugima pa nam se zapravo dive, hvale, čestitaju, mi to tada umemo svi da primimo (onako kako u vodenim periodima ne umemo jer se postidimo što smo toliko vidljivi) ili im se ne svidjamo al ne smeju ništa da nam kažu. Ne usudjuju se da toj ubedljivosti i ustremljenju stanu na put – čini im se, pogazićemo ih iako tada lako možemo biti i u zabludi, i u krivu, i na pogrešnom putu jer izostaje u potpunosti – samokritika.
Ali zato kad je kao sad puno planeta u zemlji, ne treba nam ni psiholog ni rod ni pomoz bog – sve se vidi sve se zna ko se češe o moju tarabu, ko hoće nešto što mu ne pripada, kome je gde mesto i kako bi zapravo bilo najzdravije, idealno da sebe postavimo i u prostoru i u svetu sa ljudima. Bik je grlo i glas, pa sa Merkurom i Suncem ovde i glas je hrabriji nego inače da sve to jasno i kažemo (makar uz vibrato). Šta može a šta ne može. Šta hoću a šta neću. Na šta pristajem, a na šta ne pristajem – gotovo kao revidiranje nekih ugovora koje imamo sa sobom i sa drugima. Jer ta pitanja koja postavljamo drugima, zaprao postavljamo sebi samima. Na šta sam pristao i da li je to za mene dobro. Da li treba nešto da se menja. Stvari se najzrelije menjaju zapravo samo kada imamo podršku zemlje jer tu kad se ruši, sve je kao na gradilištu: prethodno se ogradi, zatvori se ulica, stave znaci upozorenja, svi čekaju da radovi budu završeni pa da može saobraćaj da teče dalje. Tu je jasno sve. Tada se ruši i menja da traje. Nije iz hira ni entuzijazma, neke optimistične emocije ili zaljubljenosti. Nego prosto, prirodno je da svak zna šta mu je ok a šta nije… ponekad Pa evo. Sad zna svak za sebe gde ga žulja i nek vidi šta će. Pogotovo u ljubavi, braku, vezama, podvezicama – kada Venera još dodje na svoje mesto (a već se približila dovoljno da baca to svetlo i hvata nogama zemlju) eto najave za razvode, raskide, priče o granicama koje u vezama ne idu lako kao sa prijateljima i psiholozima, već umesto da i tu bude lako uglavnom je teško. Treba na glas sada reći da nam smeta nešto što smo sami do juče prihvatali kao da je najbolje moguće za nas. Nismo se bunili a vidi sad! Pa nam se kaže “Šta se desilo, otkud sad to?” Iznenadjenja i šokovi a negde i skandali ako baš baš ne umeju da komuniciraju pa je najlakše svadja, drama, i izruči se tako kamenolom očas posla (u žargonu kažemo “trpa me” kada nam neko prebacuje sve živo i po spisku) pa tada biti oprezan, iskreno savetujem svima koji se tu sad prepoznaju generalnu probu na samo, na papir materijalizovati sve, čuti prvo sam sa sobom pa tek onda na glas reći sročeno, jer naravno da ne znamo kakva će biti reakcija sa one strane fronta i šta imaju i oni od artiljerije koju su spremili. No kako kažu deca, sad se vidi sad se zna ko se kome dopada. Jer ko želi da ostane zajedno samo se pogubio i izgubio granice – ostaće, umeće i znaće kako da kaže, istakne, razgraniči. Onaj što neće, dočekao je momenat da sruši zid koji ga odvaja od slobode, koja može biti iluzija ali i vraćanje samopoštovanja i dostojanstva. Politika u malom – to je svet kada je gro planeta u zemlji. I važno za kraj – granice nisu zidovi. Blokade. Ignorisanja i silent treatmenti. Embargo devedesetih nije bio granica nego zabrana i kazna. Dakle, postaviti granice sebi (ne drugima da bismo ih kaznili). I onda ih postaviti da budu jasne pa ćemo videti šta dalje sledi…
“And that is how change happens. One gesture. One person. One moment at a time.”
Venera je u Biku, ide ka Uranu.
Ljubav sada voli slučajnosti. I voli raskrsnice, nemoguće misije, vratolomne barikade i rizik. Ljubav nekada, zašto ne priznati – žudi za strahom. Traži uzbudjenje i strah, napetost i rizik, onu sekundu kada se gubi kontrola. Nekada ispadne dobro, nekada se tako izazove treći svetski rat. Nema pravila. Mnogo je lakše mladima koji se sada ljube i smeju, stiču nova iskustva. Teže je starijima koji zato sada beže daleko što dalje, ne osvrću se na poziv koji može biti onaj koji menja sve, već samo napred, ne staj srce, trči beži… spuštaj slušalicu, završavaj razgovor, izbriši greškom poruku, zajebi sve reci šta ne treba, odugovlači protiv sebe i svoje želje i ostavi pogrešan utisak. Sabotaža dolazi sa ovim aspektom jer kako jedna pesma kaže “nismo znali da smo ovo hteli”. Izazov za svakog ko u sebi seme erosa nosi (Bik) da nešto počne i bez nade i bez stida, gotovo nehajno i spontano (kažemo “desilo se”) ni ne sanjajući zemljotres koji se sprema.
A kolko će ta ljubav trajati!? Setiću se Darela koji je u “Kvartetu” napisao da je smešno meriti ljubav glupim sredstvima kao što su sati ili dani. Kao da je bitno. Bitna je promena koju donosi Uran ali koja je pre svega spoznajna jer ljubav je prvi način na koji smo učili da spoznajemo sebe. Ništa više nije isto, promena za promenom, nove želje novi snovi ili bez želja i snova prizivamo sve ono što upravo ovakvi dani mogu da donesu. Nekoga da nam želje i snove vrati.
Sve opasnosti koje ovaj aspekt donosi tiču se volje koju predstavlja Uran. Nametanje, provociranje koje izaziva manijačenje i ubrzanje, za koje mnogi nisu spremni a ako su pošteni znaju dobro da su prvi zabacili udicu. Zato pazite kome šta zabacujete i koga i šta prizivate.
“…ponoć se bliži predstava traje sjedamo u kola idemo dalje izvan grada ima parcela lijepo mjesto na kraju sela vodimo ljubav zagušljiv je zrak snažno svijetlo pada ravno na nas nije normalno pa to je vlak grabim volan i dodajem gas hladan znoj mi curkom nagriza vrat paranoja bježimo u mrak…”
(Azra)
Jer Uran čuje, vazda spreman a ko beži on ga stigne. Voli da juri, da zastrašuje poput zemljotresa koji isteruje iz kuća, tako i Uran isteruje iz okovanih ličnosti, uloga, rutina, isteruje na videlo i u po noći sve ono što bi naša volja htela. Tamo gde je potrebno rušenje eto rušenja, sasvim jednostrano, opet volja koja ne dozvoljava komunikciju, ne dozvoljava razmenu i dvosmerne situacije. Čovek reši pa obriše, eliminiše, blokira, ignoriše, pobegne, izbegava jer mu se više nešto neće. Ne haje šta se dešava tamo sa one strane mosta. Jer, most je srušen. A onaj preko, nekad se i ubije. Ne može da podnese sve to. Tako se i Jim Carrey-ju devojka ubila 2017 kada mu je Uran bio u kvadratu sa Venerom pošto se on odjednom više nije javljao. Jer, da… desi se. Nema svako tu volju koju podupire okorela individualnost. Nema svako tu potrebu da voli kad hoće i kog hoće i dokle hoće. Pa romantika nestaje onog časa kad nema više napetosti. Napetost je stanje erosa u kome se Venera i Uran jedino razumeju. Biti il ne biti, al više kao uleteti u to ili ne. Jer,
“ja želim te samo na čas, minuta već razdvoji nas. Već me bodu tvoje oči, već me tvoja čežnja koči… … Želim te… samo na čas. “
(Haustor)
Teško je to Uranu objasniti, on naivan misli da je to tako kod svih. Da ako on zezne nekog, i taj je zeznuo isto nekog i da on u toj nekoj jednačini ni najmanje nije kriv. Takodje je u Uranovoj filozofiji sve u jednoj reči “Hoću”.
Nema želim, voleo/la bih, bilo bi dobro.. sve je stvar volje, pa ako hoću ja, misli Uran, hoće i on/ona. Dve volje koje samo dok se ponašaju kao dve volje vrcaju od erosa. Čim neko olabavi i preda svoju volju – nema više uzbudjenja.
Takodje, malo pažnje nije na odmet ali samo unapred dok nema akcije. Jer ako sad akcija krene nema pauze jer ide lavina.
Za mnoge je bolje ćutati i prećutati, praviti se lud, stišati se, primiriti.
Bolje izbegavati konflikt jer sada se lako raskida, razvodi, kaže nešto što nas goni u divlje i nepoznato, želja neka zaostala možda iz mladosti nalik avanturi, nedovršenoj pustolovini, strah od letenja rekla bi Erika, strah od rizika. Od gubljenja kontrole pa kao da bi sad čovek da to propušteno nadoknadi. Uran čeka da zavrne. Pustolovno i vredno filma. Tragikomičnog dok je u Biku.
Ovo je zato i trenutak istine kada saznamo ono što može da nas jako zaboli. Kada saznamo da nismo jedini. Da neko kome smo želeli da pripadamo zapravo ne pripada nikome a možda je paralelno sa stotinu. Nekako je svoj kao da može da pripadne kome hoće ako hoće. Ljubav sa kockarima, bankarima, hazarderima, boemima, talentovanim lažovima. Svima koji su kalemili svoja iskustva u porocima i grehu. Koji su ko zna kada prešli granice. Jer smešno će zvučati ali Uran je granica koja kada se predje može postati iskustvo zbog čega nam sve normalno na dalje može biti nedovoljno. Njegova priroda nije samo svojevoljna i slobodna, željna rizika i opasnosti već i opsesivna, sve se ubrzava i postaje jedno veliko nestrpljenje a pogotovo sad u Biku gde eros fercera na ludačkim brzinama lako se sklizne u vrtlog i pomućenu svest.
No na sreću, postoji i volja koja živi u 4 zida, i koja sebe zadovoljava sama. Samovolja i da čovek zaradjuje samostalno, ili da se sam čovek voli svojevoljno.. kad mu je do toga. Kako kaže stara pesma:
“Sa “Zum-Reportera” smesi mi se Klara. Izvlacim malog nestasnog, divljacki. I opet je lepo 5 minuta. O, kako bih voleo, O, kako bih voleo, O, kako bih voleo da si tu!”
(Goblini)
Ko se ne bude u ovom periodu bavio erosom, baviće se novcem i sad se dobro može zavrteti to kolo sreće. Neko gubi a neko dobija. Kad primetite da svi oko vas imaju probleme sa parama dobar je čas za vas da rizikujete, da neplanirano neku akciju preduzmete. Neko će tako sad da da otkaz, neko će da aplicira za Zelenu kartu na koju nije pomislio nikada, ili da napiše neko motivaciono i pošalje CV iako mu takodje nije palo na pamet da menja posao. Kao da neko goni da se neka akcija uradi, malo rizična jer desi li se – postavlja nas na onu raskrsnicu sa svim mogućim uzbudjenjima, strahom, hunterskim porivom da volju vratimo u svoje ruke iako je sve 50% šansa da smo napravili grešku, ali nećemo znati ako ne probamo – kao i sve uostalom. Nekome talija, nekome baksuz. Kosmos kaže – čist račun.
Još je ovo i muzika, puno muzike, puno svega što budi čula i podstiče stimulacije, svega previše, prekomerno jer samo prekomerno je dovoljno. Koncerti, prilike za okupljanja i slučajne susrete. Mnogo slučajnih susreta, preokreta. Ode mlad čovek potpuno ugruvan i urušen zbog neke emotivne drame koja mu se desila na neki skup, gotovo ga naterali da izadje iz kuće jer bio je rešen da se oplakuje uz besomučno slušanje one njihove ljubavne pesme a kad ono – jutro je donelo sve nešto novo, i ljubav je imala novo ime. Jer, desi se. Tek tako, jednostavno se desi. A da li će da traje – samo onoliko koliko i tačka na trapezu. And the rest is rust and stardust. Zato je možda najbolje sve ovo zaboraviti, okupiti one ljude oko sebe sa kojima nema granica u zezanju i smehu, po principu neka nemir čuje svemir – te divne genijalne prijatelje i srećom dobacivati do neba. Jer na kraju, usta (bik) traže poljubac ali traže još više smeh koji ide iz srca kroz one korene koji vise sada naopačke zbog Urana, sa neba.
“Nikad nisi mogla da vidiš ko sam ja sada sama igraš i ne znaš gde sam sad Mogao sam da te volim, da ti dam sve nema više bejbe, nestalo je!”
Kada je Mesec pun ljudi ne spavaju. Ili sanjaju čudne snove. Ili imaju snovidjenja, vizije, nameću se želje, mislimo samo u slikama. Čaše su pune, a duša preplavljena osećanjima. Žudnjama i čežnjama. E sad zavisno u kom se znaku obreo zavisi i kakvim bojama boji te dane i noći.
Kako dani punog Meseca brzo dodju i prodju mogu biti i nevažni. Baš tako, dese se i nastavimo posle po starom. Ali nekada… nekome… donesu promenu. Nešto više nije isto, okine negde ta kap što prevrši čašu ili taj pogled koji ustalasa budućnost koja je do tada mirovala kao najgora dosada. Odjednom onda život može postati zanimljiv, mi interesantni a naš život platno gde bismo sada vodjeni čudnim i nepouzdanim sredstvom poput osećanja donosili odluke.
Glavna osobina Meseca je promenljivost. Svaka čast Uranu koji je u ovim decenijama 20. veka pokrao tu ulogu od Meseca zahvaljujući samo nama astrolozima, ali Uranova promena je vezana za rušenja i revolucije, za naglo, uvek naglo menjanje slike sveta ili života. Kada bombama istera neko jedno selo na puteve to je Uran. Ali kada otac u po noći napusti dom to je Mesec. Kada zemljotres od nekog kvarta napravi ruševinu to je Uran, ali kada pobacamo sve uspomene i pobrišemo neke tekstove, slike, kontakte (vrlo svesno) u trenu to je Mesec. Kada nam daju šengen to je Uran, a kada dobijemo zelenu kartu ili neki poziv koji na bolje menja sve ili kada jedno piće i susret, život u kome već jesmo učine da liči na obećanu zemlju to je Mesec. Kada se dan menja to je atmosferska promena meteorološka i to je Uran, a kada mi se menjamo i idemo iz tuge u osvežavajuću strast ili radost ili mir pa iz mira u nemir i sve tako to je Mesec. Uran je PR svih sila prirode. Ne štedi nas od njih, ni ne čuva. Sve je ok. On traži ravnopravnost za zemljotrese i povetarce, sieste i vulkane, sve sile prirode. Mesec traži ravnopravnost za ljutnju, gorčinu, radost, zaljubljenost, sreću, tugu, sve sile života i zato on prašta svima. I Hitleru. Mi smo Mesec. Ljudi su Mesec. I zato ga toliko volimo. Zato ga toliko osecamo.
Pun Mesec u Škorpionu nije tek obična plima, on diže visoke talase i pravi rupčage kao da je eto neki meteor pao i ostavio trag. Ljudi su tada obično skloni fantaziji, prepuštanju strastima, energiji koja budi libido i donosi budnost, iščekivanja, potrebu za akcijom, od divlje avanture do transformacije svega što znamo o sebi. On baca, ukida, prekida, trenira kraj. Veruje da krajevima priziva početke. A ako ne to onda metafizičke slobode koje nas makar na tren uvek umire od napornog straha od smrti. Hemingvej je pričao da taj strah nema onaj koji je zaljubljen. Zato kada je Mesec pun prizivamo raznoraznim situacijama stanja koja su makar slična onima kao kada smo zaljubljeni. I želja i gejzir sreće, i očaj i zebnja. Čak i ravnodušnost koja je neka mešavina osećanja Meseca i čvrste volje znaka Škorpiona ne doživljava se tada kao praznina već punoća. Ispunjenje. Kao kontramanifestacija primarne ranjivosti.
Škorpion je dramatičan znak. U silama prirode to je nevreme koje besni dok se kočija po mrkloj moći sa propetim konjima probija i sa naporom i tvrdom snagom prolazi kroz neke zabiti i strmine gde opasnost vreba. To je drama puta tenzija, lakoća je Škorpionu prijatna i slatka ali nedovoljna. Mora biti tu nečega čemu se moramo odupreti, ili što moramo zadobiti. Ili vratiti to nešto sebi ako smo ga izgubili, a ako jesmo i spremni smo da to i vidimo (priznamo sebi), ovaj pun Mesec u Škorpionu će nam nedvosmisleno dati sada šansu za to. I sve to bez optimizma, bez entuzijazma niti nekog racionalnog objašnjenja kako je sad dobro da uradimo ovo ili ono – jer pun Mesec u Škorpionu ne veruje da kiša, lep prolećni dan ili zemljotres traže smisao u svom postojanju niti neko opravdanje. Već sila prirode koja pokreće dinamike naših a otuda i tudjih života. Sile priorde koje pokreću dinamike njihovih a onda i naših života. Ne štede nas ni kad smo deca. Razvod roditelja, koji je za roditelje Mesec, za decu je Uran (jer je nametnuta volja više sile). Nije nam bilo dobro zbog toga, ali to je tako kada se život živi i ne sputava. Neprilagodjavanje nadvlada sve smišljene razloge i nakon decenija samilosti spram drugih i samosažaljenja pa praštanja sebi, dodje taj dan kada i mi možemo bez milosti malo da ostanemo. Kada možemo da razumemo majku ili oca. Na trenutak i potpuno budemo bez samilosti da bi bili kadri da uradimo ono što će naš život na dalje od tog trenutka voziti u potpuno drugom pravcu.
Zato je pun Mesec u Škorpionu bitan, jer je duboko intiman, potpuno privatan, tiče se našeg ličnog opisa i potpisa koje sada tako lepo obasjava. Možda nam bude dovoljno samo to što smo osetili (tek eto neka pesma nova, neka vest i slično… ovaj tekst, ništa dakle veliko i dramatično što menja korito reke života) pa za koji dan, kao da se ništa nije desilo. A možda nam ne bude dovoljno. Možda to bude onaj dan koji menja sve. Sudbina, kažu naši stari. Zaboravljena, na silu izgurana ne samo reč “sudbina” već i enigma koja je vazda na svetu oko te sudbine postojala. Kontrola vs sudbina. Jer sile prirode su oduvek i zauvek gubljenje kontrole koja izaziva život, kojom se stvara život i koja oduzima život. A to je dragi ljudi, fakat sudbina. Zato malo vere u sudbinu na pun Mesec dobro dodje. Umire se srahovi jer nije sve do nas. Nije sve do naše stroge kontrole.
Slušamo jednog cara dalmatinskog jer sam uz njega pisala ovaj tekst.
Već se pročulo da je Merkur retrogradan. Pa neka je… Sva ta bagovanja, poneki gluvi telefoni i greške u brojkama i slovima ne bi trebalo da nas hendikepiraju. Evo računice: svake godine TRI puta je Merkur retro, pa puta godine života koliko ih imamo, valjda smo ga do sada hakovali da možemo da mu izadjemo na crtu. Znamo da sve treba proveriti, naročito te priručne andromolje poput ključeva, mobilnog, pasoša, novčanika – koji se sada lako zaboravljaju, gube, dovode do ludila “jer znam tu sam ga ostavila!” No i to treba da je rešeno, kaže mi skoro klijent “Aaaa, ja imam svoj red, pljesnem se po prsima pa onda po džepovima od pantalona, stisnem torbicu da vidim je li sve tu pa tek onda idem.” Ja se pa obavezno okrenem za sobom kad krećem iz prodavnice podjednako kao iz taksija. Ima onaj cirkus video koji je neko iskoristio za meme o retro Merkuru kada se Kim Kardašijan vraća ni manje ni više, nego po dete. Desi se. Ali takvi tranziti nisu esencijalni. Oni su praktična vežba, trening percepcije, prisutnosti, kontrole nad prinudnim mislima, fokusima, fikcijama koje bi da nas omame i zanesu da se zaboravimo i da sve zaboravimo.
Zato mi je mnogo lepše da vam pišem kako će ovih dana biti veličanstven trigon Marsa i Jupitera. (cela sledeća nedelja pa do kraja meseca) Ovaj savez je utoliko snažniji, potentniji, odlučniji, što je Mars u Lavu a Jupiter u Strelcu. Od pravednosti do istinoljubivosti, od filozfije do sporta i zdravlja, zdravih ambicija i ciljeva. I šta astrolog treba da kaže ovakvom čoveku? To je kvaka. Jer treba li ikada ovako savršena hrabrost da pristaje na lako i sigurno? Jer čim se lati sigurnog i nekakvog nametnutog reda, a kamoli ideologije – sva hrabrost, mudrost izleće kroz prozor. Ostane snaga, ta snaga od 200 konja (bukvalni prevod, jer Mars je snaga a Jupiter u Strelcu konji) Ostane lova do krova što i nije loše, još kad bi i mudrosti imao… ali je nema često. Treba li ova nepodnošljiva strast za istinom da pripada sistemu kada je sama po sebi sistem i kada u sistemu istinu tek neće naći. Ovaj aspekt opisuje ljude koji su sami stvorili strukturu, sistem, svoj svet samo na krilima hrabrog duha i pronicljivog znanja, šta je za njih 1 fakultet ako je to prosek? Ovo su 2, 3 i više paralelnih izučavanja samo kada se čovek na vreme ka tome usmeri. Ili, ovo je 0 škole i 100% samoukosti jer se nema vremen za školu. Pa ne znam gde da mu je ostatak planeta neće se taj odreći onoga što mu ovakav trigon podari, tih trijumfa i borbe i slobode i samosvesti, jasnoće pred sobom, hrabrosti i odlučnosti ni za kakve pare. Jer kao i svaki Mars – ovaj će se slobodno i voljno boriti zauvek za sopstvene vrednosti kojima se obećao. Ne ljudima, ne sistemima, već sebi. Nekada zato u starijim godinama postaje profesor, ili piše u totalnom nadahnuću i pasiji jer mora da ostavi mudrost i istinu pokoljenjima koji dolaze – Mars u Lavu nova deca, hrabra mladost. (kad pomenuh mlade, baš na ovaj tranzit osvanula je vest o velikoj pobedi mladih matematičara na svetskom prvenstvu u Britaniji. Doneli su kući čak 3 zlata.)
No propast ovog današnjeg vremena gde se čovek muči jer neće da se malo pomuči nego mu je lakše da bude žrtva vremena, sistema, egzistencijalnih tlačenja, najčešće na ove tranzite umesto da zaroni u kakvu filozofiju i tu nadje svu slobodu i sav smisao, uvide i pobede – on ga istroši na putovanja, kupovine, jurenje veza (jer deca treba da se uguraju i dalje u neke škole, evo vam sad za to nedelja da jurite) ili ostavite decu tu gde jesu ali im doturite knjige koje će ih naučiti na vreme da postave sebi ona osnovna, bazična pitanja o životu i smrti, dobru i zlu, pravdi i nepravdi, istini i lažima a vrlo brzo zatim da iskroje svoje Vjeruju. Pitanja o moralu koji evo nove političke struje (jer i aktivizmi su odavno politika kao nekakva maloprodaja) pokušavaju da obezvrede moral kao da čovek uopšte može želeti da živi život bez vrednosti. Koja je tvoja vrednost? Moja je sloboda i miran san, što ni malo nije bilo lako. Ali srećom meni je Mars u Strelcu (što je u stvari i skladan spoj Marsa i Jupitera koliko i njihov rat) pa sam se odrekla svačega da bi samo slobodu duha i života imala. Hteti mnogo, sve, najbolje – je potpuno ljudski ali treba da smo živi primer svog uspeha, da smo ponosni na ono što smo – a ne da nam bude dato! U stvari NIKAKO da nam bude dato, nema većeg poniženja za ovog Marsa niti veće uvrede za ovog Jupitera od poklonjene ocene, upisa preko veze, novca koji dobijamo a nismo ga sami zaradili – te je otuda u startu nalaženje veza hendikep za duh (iako može biti stimulans za ambiciju, koja nikada ipak neće imati dovoljno hrabrosti jer jednom davno lagao sam sebe) Samo se osvrnite na aktuelne face i biće vam jasno o kome pričam. Tako se to postaje. Svaki horoskop je u početku briljantan. Mi ga učinimo jadnim.
Ovo je zato vreme kad bi mogli da se zapitamo ko smo i kuda smo to krenuli – pa napraviti skicu šta ćemo ako ovako nastavimo, postati za 10 godina sasvim sigurno (na stranu želje). Da li ćemo biti bogati i uspešni ili nezaposleni? Pametni, mudri ili zaglupeli? “Jer tako to biva kad se previše sniva a stvarnost se malo zna.” Eto, dodje taj minut da i ja citiram Balaševića, ali zaista ovaj stih mu je baš dobar. Zato ne gubimo ni časa, dobri aspekti su aspekti dužnosti, najjačeg svetla koje bi lako zapalili i onu našu voštanu za zdravlje od 5 dinara samo ako je prinesemo dovoljno blizu kakvog velikog duha, kakve neustrašive prirode, kakvog primera istinske avanture i vere. Pa iako je takvih mnogo, za večeras biram Vilijama Blejka. (ne bez razloga, jer je Blejk imao i Marsa u Lavu i Jupitera u Strelcu) Njemu je to bilo dovoljno da i ako nema puno, ima sve. Iz siromašne porodice (otac prodavac čarapa), sa ženom koju je tek on učio da čita i piše (umela je da crta) teškim okolnostima tog vremena, Blejku je bilo stvarno bitno da ne utroši život na nebitno. Hiperprodukcija njegovih umetničkih dela kao i pesama, njegovo potpuno posvećenje slobodi koju je pronašao u duhu i marljivosti koja je taj duh i učinila gigantskim i svevremenim učinilo ga je (a da to nikada nije saznao) pokretačem novog doba, nove svesti i ideje čoveka. Jasnovidac, vizionar (kao dečak je kroz prozor svoje kuće video Boga, a u jednoj šetnji u krošnji drveta puno andjela) “Umesto da ide u školu, čitao je intuitivno i halapljivo ono što je osećao da bi trebalo da čita; tako je preko Biblije i Jakoba Bemea došao i do Emanuela Svedenborga, čija su ga religijska učenja, a posebno demokratična ideja o gotovo potpunom poistovećenju Boga i čoveka, toliko privukla da je postao njegov vatreni pobornik. Ubrzo će mu i Svedenborg postati pretesan; ubrzo će shvatiti da ideja slobode, koju je vrlo rano prepoznao kao svoj životni kredo, podrazumeva odbacivanje svakog, pa i najliberalnijeg unapred zadatog misaonog sistema. “Moram da stvorim vlastiti sistem”, zaključio je Blejk, “da ne bih postao rob tuđeg.” Odličan tekst o Blejku imate na ovom linku https://pulse.rs/vilijam-blejk-duh-koji-hoda/ a vi.. eto, vidite da li ćete da čekate retro Merkura da nešto zabrlja pa da se vadite, ili ćete komforno uživati u slobodi novca koja i nije neka sloboda ako bi na tren samo smeli da vidite šta je zapravo ovaj aspekt u svojoj biti. Sloboda duha, nepotčinjavanja i sasvim sigurnog pronalaženja sebe, svog puta i svog života koji je u svakoj sekundi prava mera onih nama svetih vrednosti, i naravno, to mora doći kao odlučna misao, kao odluka sa kojom ćete živeti do kraja svog života ma šta da vas košta – i od tog minuta nema više kukanja, čekanja, astrologa, zapitkivanja ko sam, kada će, da li će, i tih uzaludnih snova koji se omlitave sa godinama jer se ne realizuju. Eto, može i tako – ali je za takav put potrebno mnogo mnogo hrabrosti i prevelikih odricanja. No ja verujem da čoveka samo hrabrost i ponekad ludost i može spasiti. A možda neko mlado biće sada ovo čita i upija na nivou providjenja.
” Tigre! Tigre! Ognju moćni, u šumama sijaš noćnim. Ko je to, što smrću vlada, Tvorac tvoga strašnog sklada?”…
Pobeda duha je moguća samo onda kada nam je teško. Tada znamo zašto je sve vredelo i pomisao na to kako bi nam tek bilo da u problemima kakvim smo imamo još i tu katastrofu da ne znamo ko smo ni gde idemo, da nemamo vrednost kojoj težimo i nešto za šta smo se odlučili da živimo – pa to bi onda stvarno bilo jezivo.
Pa bez obzira što duhovnost nije u trendu već dugo, to ne sme biti nikakvo opravdanje za okretanje ledja mudrosti, filozofiji, vrednostima, etici, klasičnoj estetici takodje. I zato kad naidju ovakvi dani, jedni su srećni i poletni duhom, a drugi samo telom. No ne želeći da spuštam ovu veličanstvenu sliku tranzitnog Marsa i Jupitera, neću pisati šta sve to može biti u našim životima. Odnosno, kako sve možemo na pogrešan način da živimo ovaj aspekt. Važno je da znamo onaj ispravan – a to je paljenje filozofske baklje i budno oduševljenje. Tada smo glavni lik koji ne mari kakve ga sve prepreke čekaju – možda i one strašne, on samo moli u sebi da nikada samog sebe ne izda. Za kraj isečak iz Blejkovog pisma… tek da vidite da je u društvu oduvek bilo kao što je i sada. I da, ni to onda nije nikakvo opravdanje…
“Umetnost u Londonu cveta.Naročito se traže graveri. Kako je moguće da čovek od blizu 50 godina,koji još od pete godine nije gubio vreme jer je bez prestanka radio i učio,kako je moguće da se čovek s uobičajenim zdravim razumom oseća inferiornim pred dvadesetogodišnjim mladićem koji jedva uzima ili blagoizvoleva da uzme kičicu u ruku,a jaše po parkovima i tumara po pozorištima,i jede i pije ne po potrebi već kao da mu je to posao,kako je moguće da takav jedan kicoš bude superioran nad studioznim ljubiteljem umetnosti,to teško može da se zamisli.Ali izgleda da je takva moja sudbina i da će takva i ostati.Ja se ipak smejem i pevam,jer,ako sam na zemlji zanemaren,na nebu sam prvi među prinčevima,pa me čak i na zemlji dobri ljudi vole kao dobrog čoveka.”
Nema sumnje da će ova godina biti više razumljiva starijima nego mladjima. Pozno doba predstavlja znak Jarca, čije su i radne i mlade godine prošle, koji mogu da se osvrću unedogled. Oni i inače lagano hodaju, usporavaju i više ne žure. Možda će im penzije biti povećane nešto sitno, tek za temu uz jutarnju kafu i lekove koji se uvoze i postaju mnogima nedostupni, jer Jupiter u kom god znaku da je uvek je mera realnog standarda odredjene zemlje, pa kod nas daje na sitno i skoro pa jadno, ali negde “tamo preko” ove godine će penzioneri i stari stvarno dobiti ono što im donosi dostojanstvenije pozne dane.
Stariji ljudi, penzioneri, mnogi od njih sami il’ bez osnovnih sredstava biće jedna od važnih socijalnih tema u 2020, a Jupiter kao dobrotovor ovde se pojavljuje tek kao nicanje privatnih staračkih hotela i domova za koje znamo da tek poneki imaju uslova. To su i gerontolozi, geronto negovateljice kojima će porasti cena usluga, jer gde je potražnja tu je i tržište.
Ne pita se Jupiter u Jarcu da li je to fer, jer… šta je fer?
Kada je u Jarcu on je tu u padu, što znači da njegove glavne osobine (optimizam, dobra volja, altruizam i poverenje) doživljavaju odredjenu vrstu krize. Kako kaže stari grafit, on je onaj optimista sa iskustvom. Onaj koji više ne veruje da može da spasi sve, da može da promeni sve, da može da se desi promena. Ovde zagrljen sa prihvatanjem realnosti kakva jeste on se oseća dobro, a ne sa revolucijom ili menjanjem ičega.
I zato pažljivo sa starima na ulici, u pošti, u porodici, u ulazu. Kakvi budemo mi prema njima biće takav i ovaj Jupiter prema nama. No baš sad kad je tu, stari pametuju, hoće sve da nam objasne i saopšte, komentarišu nesputano pa nam smetaju, lako postajemo grubi prema njima, kritikujemo ih i osudjujemo, prebacujemo sijaset krivnji na njihova već natovarena pleća. Kao da nam sam pogled na njih i njihov očaj ili muku ukida optimizam, ukida veru da sutra može biti bolje. Normalno.
Pa i oni su oni koji su se nadali i nije im se dalo jer da jeste ne bi im starost ovakva bila. A mi, ubedjeni da ćemo ipak stariti bolje i humanije, kad ih vidimo – sve sumnje poput oblaka kreću na sunca koja su nas taman ogrejala.
Jupiter u Jarcu zato treba da je poštovanje jedne zrelosti, njihovih godina, iskustava kakva god da su bila. Kakva god da su im politička uverenja. Kakvi god da su im pogledi. Pa kada uhvatimo sebe da im nešto zameramo, samo u tišinu te misli. Jer Jupiter u Jarcu osim što nam dobacuje: “Ni ne sanjaš kako je to biti star” pokazuje nam upravo put ka starosti o kakvoj sanjamo, a to je najbolje objasnila Simon de Bovoar u svojoj knjizi “Starost”:
“Kada osoba u punoj snazi nema lične veze sa starcima, oni u njoj izazivaju prezir sa primesom gadjenja. Videli smo kako su tokom vekova pisci komedija koristili to osećanje. Pošto starac mladjem čoveku izgleda kao njegova vlastita karikatura, on nalazi zabavu u tome da ga karikira, ne bi li se od njega odvojio putem smeha. U tom ruganju ponekad ima i sadizma. U krajnjem slučaju, starci su svaki put oni koji gube: oni trpe zbog protivrečnosti svog položaja. U logorima smrti bili su prve žrtve odabira pošto je njihova radna sposobnost bila ravna nuli, nije im pružana nikakva šansa. U interesu je eksploatatora razbijanje solidarnosti izmedju radnika i onih koji ne proizvode, tako da njih niko ne brani. Stari ljudi zadržavaju osobine i mane čoveka, jer to i dalje jesu ali to javno mnjenje neće da zna! Ako starci pokazuju iste želje, ista osećanja, iste zahteve kao i mladi – oni sablažnjuju. Kod njih ljubav i ljubomora izgledaju gnusni ili smešni, polnost odvratna, žestina pogrdna. Oni “treba da budu” oličenje vrlina. Pre svega, od njih se zahteva vedrina. Tvrdi se da je oni poseduju, što ljudima daje pravo da postanu ravnodušni prema njihovoj nesreći. Njihova oplemenjena slika koju predlažu, to je slika Mudraca sa oreolom sede kose, bogatog iskustvom i poštovanog koji je visoko iznad ljudske sudbine. A ako se udalje od tog uzora onda padaju i nameće se slika stare lude koja trabunja, budale kojoj se rugaju deca. Na svaki način, svojom vrlinom ili svojom gnusobom, oni su izvan čovečanstva. Može im se, dakle, bez griže savesti odbiti taj minimum koji se smatra neophodnim za vodjenje ljudskog života. Sa takvim ostrakizmom idemo tako daleko da ga okrećemo protiv samih sebe: odbijamo da se prepoznamo u starcu, što ćemo i sami biti.”
Idemo dalje.
Mladima sa druge strane, tinejdžerima i dečurliji – ovo će biti godina važnih životnih iskustava.
To su oni terminali na kojima se upoznajemo sa životom. Šta život jeste i šta život nije. Jupiter u Jarcu je put kojim se mora ići ako hoćemo da živimo i upoznamo i dobro i loše, a on vodi isključivo preko bola. Bol kao put. Gubici kao put. Nepravda kao put i nepravda kao prijatelj u jednom kosmičkom smislu kao kad smo godinama kasnije zahvalni onima koji su nas boleli jer ne bi mi bili ono što jesmo da nije bilo njih. Scenariji su razni, od razvoda roditelja, nametnutih selidbi koje ruše mostove sa prethodnim životom i svime poznatim, nepravdi profesora, vršnjaka, roditelja, brata ili sestre, a možda je tada u naš život došla neka prva velika tuga koja je jasno povukla crtu i od tada više nismo bili mladi. Ovo je prvo istinsko saznanje da život u svojoj osnovi nije fer, a da je tek ponekad fer. Život nije pravedan, tek nekad.
Tu strah i bol zajedno demantuju sve ono što smo do tada u naivnom svetu odrastanja zamišljali da je. To su i laži, kradje, maloletničke delikvencije, falsifikovanje ocena, svedočanstava, ali i oni malo teži delikti zbog kojih i postoje popravni domovi.
I najzanimljivije je što ne postoji strogo pravilo da ako je ta radnja loša – čovek mora biti loš i obratno. Nekada će baš ta selidba u uredjenu Evropu i veći standard ove godine odvesti sina na kriv put, a delikti, krivice i kazne nekog drugog provesti kroz surovost i ukidanje opcija koje je usijana glava umislila da ima i umesto da ga slome samo će ga ojačati da sa svojim karakterom koliko god neprilagodjenim uradi nešto izvanredno uvidevši da svet u kome se našao nije njegov, pa će morati da stvori potpuno nov, svoj.
Jupiter u Jarcu je onaj dogadjaj koji nam menja život, ali i oni dogadjaji, situacije koje nas pretvaraju u ljude koji greše, puše, piju, lažu, skrivaju, svesno čine ili misle nešto loše, pakosno, maliciozno. Koji nekada mrze, zavide, mogu biti ljubomorni do pakla i nazad iako i dalje imaju bebi fejs i 13 godina (setite se filma “Iskupljenje” (Atonenment))
Za tinejdžere svakako važan period sazrevanja, za nova preskakanja granica koje su postavljene od autoriteta. Znamo da ne smemo, ali baš zato. Znamo da je opasno, ali baš zato. Znamo da možemo da izvučemo deblji kraj, ali baš zato. Preuzimamo krivicu, odgovornost, sami smo krivi. Tako se to uči u ovim godinama. Neke od tih situacija ostaće nam radosna uspomena na ludu mladost i sijaset gluposti koje smo činili. Normalan je strah roditelja za svoju decu “da ne naprave neku glupost”, ali zapravo gluposti su neminovne. Ono što je na roditeljima to je da ih puste da pogreše. Za one nešto mladje prva ozbiljna pitanja na koja je vazda teško odgovoriti a ne lagati jer daleko je sada ona livada gde skakuću jednorozi i gde je sve bezbrižno i miriše na vanilu. Završava se staza na kojoj smo voljenost podrazumevali i da će neko uvek stati na našu stranu ili biti oslonac.
Dalje mlade čekaju i neuzvraćene ljubavi. Doduše, ne samo mlade. Jer to je ono što ova godina uveliko nosi kada se o ljubavi radi. Uvek jedan voli više, jednom je više stalo, jedan više misli, čezne, želi, drugi manje ili ni malo. Ili – oboje su nameračeni ali je izmedju njih zid veći od Trampovog i Kineskog zajedno. Ili hiljadu kilometara vazdušnom linijom. Ako hoće onda ne može. Ako može onda neko neće ili ne da. Ovo su delkti u odnosima koje se zovu izdaje, prevare, laži i toga će biti i kod odraslih a ne samo kod mladih. Ovo su rastanci zbog puta, uvek oko puta (pre ili posle) neka važna dešavanja. Ovo su i zabranjene ljubavi, nedozvoljene od starijih ili društva, nepodobne u nekom smislu. U ova liberalna vremena i dalje su ostale na tom spisku – veze sa oženjenima i udatim ženama, kao i razlika u godinama preko 20 godina. Ranije, to bi bio “bitanga i princeza” scenario, ili Romeo i Julija plot – familije se ne podnose a oni se vole pa je negde i romantično kao ljubav koja je iznad i dobra i zla, iznad rasa i religijskih pripadanja. Biće i toga. No puno mučenja na koje se samopostavljamo ritualno ne bi li nas ljubav oplemenila kroz patnju. Jer da – divno je biti srećan i ustreptao zbog ljubavi, ali kako je samo uzbudljivo i tako, tako zrelo biti nesrećan u ljubavi! Pa iz jednog stanja u drugo, iz ekstaze u obamrlost, iz ravnodušnosti u opsesiju, iz zanosa i pasije u hladnoću. No vremena su moderna, a ljubav je slobodna, bez sjaja samo fascinantno da je i instant. Pa sa tindera na dejt, “e, jesi čula za BDSM?” Malo sam ja kao gospodar a ti submissive pa obrnemo uloge, ubacimo trećeg, oduzmemo osećanja, zaledimo krv. Ko je lud da pati kad bol može da se oseti i na ovaj način, čemu inhibicije i čežnje kad je za to dovoljan jedan svilen šal a može i vuneni sa Zlatibora. Još kad bi stvarno moglo tako da se bude voljen, iako se biti obožavan (seksualno voršipovan) učini na sekund kao prigodna kompenzacija… no ne pominjem bez razloga, igre moći su na tapetu u svakom smislu, kao i u partnerskim odnosima pa jedan koristi a drugi je eksploatisan.
I nebo je za ljude I zemlja je za ljude I pad je za ljude I ljubav je za ljude Ljude kad se trude
(Artan Lili “Oud”)
Ovo su i platonske ljubavi u samoći, u čekanju i odisejskim plovidbama kroz imaginarno.
Ovo su medjutim i ono što moderan svet zove “karmičke veze”.
Zapravo zapisima genetskim ili možda stvarno karmičkim (nisam vernik u tom polju) predodredjeni susreti. Sudbinski susreti i veze koje ne mogu lako da se završe pa traju i traju bilo da su javne, tajne ili on-off. To kod mladih i slobodnih. Kod zauzetih se ti sudbinski susreti ne zovu više “karmičke veze” nego ljubav i iskušenija. Postoji knjiga koja je pravi biser da je čitate na ovog Jupitera u Jarcu ako vas dotiče tema ljubavi. Pogotovo ako ste u dvadesetim godinama. To je “Aleksandrijski kvartet” Lorensa Darela. Jedan od razloga zašto bih volela da na sedam dana ponovo imam 20 je i taj – da po prvi put ponovo pročitam “Kvartet” samo zbog tih doživljaja i osećaja. Lepim vam sad nekoliko odlomaka iz ove knjige kao grafite za ono što 2020. nosi u ljubavi.
“Ljubav je tečan fosil.”
“Zato što danas ništa ne oseća kaže mi da je zaljubljena u mene.”
“Ova prisnost ne treba da ide dalje, jer smo sve njene mogućnosti već iscrpeli u svojoj mašti.”
“Volela je moje slabosti jer je osećala da mi je tu od koristi.”
“Sasvim je moguće voleti one kojima nanosite najviše bola.”
“Polna ljubomora je najčudnija zverka i u stanju je da se svuda nastani, čak i u sećanju. Želim da im još jednom udahnem život do one mere kada bol prerasta u umetnost.”
“Ništa se ne nauči od onih koji nam uzvraćaju ljubav.”
Logično. Kao što da bi naučili da hodamo najpre učimo da padamo, tako i da bi naučili da volimo (izjavljujemo ljubav, pustimo doživljaje da nas protresu i obuzmu potpuno, da delimo sa drugom osobom te trenutke nesputano i bez imalo grča dok se u tišini gledamo u oči) najpre učimo da patimo zbog neuzvraćenih emocija. Učimo da volimo i kad nemamo.
Da pucamo po šavovima jer smo se stegli i skupili u očekivanjima ega, u strahovima naših intimnih nadanja. Jupiter u Jarcu je atak na ego za njegovo dobro, da bi nadišao sebe, svoje rigidne zahteve, da bi se kroz pad učio letenju. Pa dok jedno mlado biće pati zbog neuzvraćene ljubavi (za koju ni ne zna kako da se bori iz straha od odbijanja i još veće povrede pa radi ono što je radio i sa tri godine – očekuje) sad ga vidimo kako ne beži od tog osećanja koje je neprijatno, koje peče u želucu, izaziva seizmičke potrese i vulkanske erupcije u telu, već kao da mu hrli pa prelistava po hiljaditi put poruke, pa preslušava tu pesmu na repeat do umetnosti, dok se duša kida do lakoće, jer boli i boli i boli nas ljubav – do za korak ili pet hrabrijeg početka i starta sledeći put.
Ova dva gifa koja sam upotrebila kao ilustraciju uz ovaj pasus su zapravo scene iz meni mnogo dragog filma koji moram da pogledam jednom godišnje. “Love Me if You Dare!” je zato preporuka svima koji film nisu gledali i usudjuju se da začikavaju univerzum. Trailer: https://www.youtube.com/watch?v=5buvvd5z7Gw
Kako će u 2020. Venera biti retrogradna u Blizancima od aprila do avgusta, a Mars retrogradan u Ovnu od 28. juna do 6. januara 2021. punih šest meseci (!) očekujem da će mladi koje obe ove planete predstavljaju imati jako dinamičnu godinu u emotivnom smislu. Isto i stariji, jer u zaljubljivanju smo svi uvek mladi. Bilo da ćete patiti zbog raskida ili umirati od sreće zbog početka, bilo da ste slobodni ili ne, potreba da se osećamo zaljubljeno, fluidno, biće u vazduhu više od pola godine. Neki će je živeti kroz stvaralaštvo, impresije druge vrste. Muzika je uvek put pa očekujem puno hitova na koje ćemo se lepiti kao što se lepe naši pogledi dok se uplićemo neuralgično u iracionalno i imaginarno sveta zaljubljenih. Za sve umetnike plodna godina, a svi smo pomalo umetnici. Plodna i za komunikaciju koja je spontana, neusiljena, slučajna.
Emocije ranjivosti, snenosti, krhkosti, nežnosti, putenosti, erotizam više nego libido, imaginarno više nego fizičko, sve je tu.
E sad ovi izmedju, ovi “mi” – tu smo da kao oni koji su prošli nešto dajemo podršku drugima više nekako usput i štedljivo, ali bez tešenja. Jer nema ovde mesta za “biće sve okej”, već “Jebiga.” “Ne voli te, jebiga…” “Izgubili smo, jebiga.” “Zakasnio si, jebiga.” . Kao pa da, to je život. Ili samo tišina. Ali mesta za afirmaciju ega poredjenjem i izdizanjem u odnosu na drugoga ne bi smelo da bude. (npr: ma naći ćeš ti mnogo bolji posao, nije ona za tebe ti si bolji, praviće te od blata, svi zavide Srbima i sl) To je zapravo najveća zamka i put ka zatvoru i grču. Ovo je vreme samo za afirmaciju snage duha da preživimo tuge i patnje. Za afirmaciju hrabrosti sledećeg koraka (“učini taj korak” momenti) što je nekad korak u šaht, blam, ispadnemo budale i klovnovi, a nekad korak ka letenju u neslućene visine. To je korak kada koliko god se bojali neuspeha, koliko god nam glas podrhtavao, koliko god nam se znojili dlanovi kažemo kako se osećamo, šta osećamo, šta na poslu očekujemo, šta želimo, sve suprotno onom poznatom pravljenju da je sve u redu gde nastavljamo da živimo kao da se u nama ništa nije promenilo ni dogodilo.
Ali ni letenje ni budala nisu bitni. Korak je bio važan da bismo se osećali pobednici, a ne rezultat i to što smo dobili. Već da smo se usudili. Da se ne bojimo. Ako bi stalno kalkulisali i čekali da budemo sigurni – čekaćemo celog života, nećemo napraviti taj korak i nećemo dobiti ni pola od onoga što nam zapravo pripada. Mnoge ljudske muke i nezadovoljstva čuče upravo u tom strahu od feedbacka. I na kraju, ovo je godina za afirmaciju inata. Ko ga u prirodi poseduje mnogo može da preokrene u svoju korist uz zrno doslednosti.
I ovde se ništa ne daje kao druga šansa – jer onda nema bola, a kad nema bola zbog gubitka, propuštene dobiti, nečega što smo želeli i što nam je u jednom momentu bilo jako blizu ali je sada postalo nedostižno jer se nismo usudili – nećemo ništa naučiti. Kako je namera univerzuma da evoluira sve što je kontra evolutivno mora da se sankcioniše. (lenjost, beskrajno nalaženje opravdanja, bahatost, prebacivanje odgovornosti na druge i svet, licemerje, i slično) Otuda ti udari surovih suočavanja sa sobom ili svetom bivaju važni. Kao što su nam prethodne dve godine dale na uvid koliko je svet pukao, koliko je taloga, šljama svuda, ovo je godina koju ne zanima svet nego TI. I da shvatiš da evolucija traje, da se svet okreće i postojaće i sa tobom i bez tebe. Da skapiraš da na naše živote ne utiče to da li ćeš imati posao i sigurnu budućnost, iako si gotivan lik. Jer mi smo samo malo saosećajni i ljubazni dok rastajući se sa tobom i ostavljajući te u haosu razmišljamo o tome šta da obučemo, koga da pozovemo, s kim ćemo da se ljubimo. Da shvatiš da si stvarno gotivan, gotivan lik ali i kada na tvoju vest o otkazu ili nekom gubitku kažemo da nam je žao, slobodnom rukom stavljamo kafu i okrećemo sportski kanal da vidimo jel’ počela utakmica. Da nisi ni prvi ni poslednji, kako je to objasnio Ivo Andrić. Da nikada nisi imao nas, nego si imao sebe i svoj glas, svoj potez, korak koji te je (ili nije) doveo da pravih prijatelja, pravih ljubavi, pravog posla. Makar jedno od ovoga da je kako treba – čovek se može smatrati pristojno srećnim za današnje uslove. Retki su oni koji su bili hrabri u svemu.
Potreba za prepuštanjem sebi, i nemanjem oslonca ni u kome sem u samom sebi je neprocenjiva! Otuda u ovoj godini nemamo pravo da drugima oduzmemo priliku da to iskuse. Zato ne pomažite NIKOME ako vam pomoć nije ni tražio. Ne nudite second best rešenja. Ne činite ljudima medvedju uslugu. Svi koji me razumeju šta pričam treba da budu sada primeri drugima. Jer ovi ranjeni sada samo traze takve. Ako je on mogao, moći ću i ja.
Zato budimo primer doslednosti, prihvatanje krivice, odgovornosti. Posebno ako imamo decu – sada ih učimo kako se uči na greškama. Sada ih hvatamo u laži, ali ne kažnjavamo nego delimo sa njima priču kako je bilo nama kada smo prvi put slagali i bili uhvaćeni. I evo ga dete primiče stolicu da čuje konačno jednu istinitu priču.
Takodje očekujte da će vas zapitkivati o parama, bogatstvu, stvarima, konzumerski trend je sveprisutan i deca to hvataju. Nešto u vezi para, statusa, jer primećuju razlike. Neko ima neko nema. Neko slavi rodjendan neko ne. Kod nekoga u kući caruje sloboda, kod nekog se u kuću nije ni ušlo jer ne zovu. “Beda ograničava, a bogatstvo izoluje.” (Darel)
Statusne i sve ostale razlike o kojima sve već znamo ali za decu je to novost u 2020.
Neverovatno je kolko se svaka pa i najmanja laž u ovakvoj godini vidi na kilometre. Nije slučajno da Jupiter u Jarcu predstavlja inspektore, sve dežurne skeptike, vrsne računovodje, perfektne dijagnostičare, sve te koji su ludi za tim da pronadju grešku, neku anomalijicu koja štrči, bode oči, koja uliva sumnju, neku laž. Laž ne može lako da prodje ove godine, a ako i prodje onda će se naplatiti na ćupriji. Makar i za 15 godina. Makar ne platili vi već oni koji su budućnost. Zato gledajmo da za svoja sranja sami platimo da ne ide na dug mladjima. Pogotovo što se u ovoj godini radjaju izmedju ostale dece i prezadužena deca. Nekada zbog toga ni neće da se rode pa ne ide dok se ne plati nekoj klinici da smućka dobro. Dok se ne da. Još i još i još… dok se nešto duga ne otplati.
Neko napravi dug tokom života, a neko se rodi sa debelim minusom. Sve mu potrošili babe, dedovi, otac, majka, nije ni važno ko. Potrošili njegovo, nisu razmišljali, odvojili se od prirode, krenulo im. Nisu mogli da stanu pa da malo ostave nego sve pojeli ili je ovde prigodnije reći slistili. Vukli profit “in advance” što u prevodu znači od budućnosti. Potroše mu novac, ali mu potroše i radost na sebična lična zadovoljstva, ili snagu no nešto uvek ostane netaknuto i onda kakav god da je horoskop čovek se drži onoga što jedino ima. Ako je inteligencija onda uči. Ako je snaga onda ne staje, neumoran i večno nezadovoljan i besan. Ako je dobrota onda mu ljudi izlaze u susret.
Neko se rodi i dobije. Nekom vrate, nekom ne. I onda ide ono što često kažemo svi: “Nema pravila!”
Ima, ima. I te kako ima.
Nego mi nećemo da živimo po metafizičkim pravilima. Odvojili smo se i od prirode i od svemira i od svog bića. Pretvorili smo se u stvari koje mogu da se pokvare – jer to im je u opisu.
No osim prezadužene u 2020. će se radjati i gorštačka deca. Kamen, šume, brda i planine, priroda i visine sa kojih su se ko zna kada (verovatno pre 100-200 godina) neki njihovi doselili u pitomije krajeve sada dolazi po svoje vaskrsenje u ovim tehno modernim vremenima. No takvi ljudi tu surovost i žilavost prirode oni nose i dalje. Vole sve prirodno a glad mogu da trpe nečuveno. Malo jedu, ili neće da jedu puno. Svidja im se da su gladni i nikad punih stomaka pa generalno preporučujem gladovanje ove godine kad god vam se pruži prilika. Vole da se penju stepenicama i kad u zgradi postoje tri lifta. Stoje i gledaju film, “ajde sedni”, “ma samo kratko..” i tako ceo film. Čovek kao da nema svest da stoji. Ne oseća teret. Noge ne bole, ništa ne smeta. Vični umerenosti, znaju da odbiju suvišno i kako da ih oplemeni oskudno. Oni znaju da na ovom svetu postoji samo jedan neprijatelj – komfor koji ulenjuje i telo i duh, a um čini beskorisnim i jalovim.
Pa i kada imaju i dalje žive kao da im ne treba ništa. Ovo su stabilni geni koji od mladosti lukavo vide kakav je svet – da ljudi lažu sebe beznadežno i nezaustavljivo, da se zanose, da mladi gube vreme na ideologije, da je mnogo toga farsa, da u boga nema razloga da se veruje više nego u kamen pa saberu dva i dva i vrlo rano daju sebi za pravo da uspeju. Ovo je predodredjenost za uspeh ako je osoba dosledna i ima cilj, i ako su se geni potrudili već da daju dovoljno izdržljivosti ili inata. Oni na vreme uvide osnovni šablon koji nije optimistična vizija srećnog života već ako slušaš samo sebe i pratiš samo sebe – možda i uspeš. Ovo su medicinski fakultet kao i rudarsko geološki, poljoprivredni, i ona dva na brdu, na Košutnjaku – šumarski i DIF. Tamo se upisujte.
Ovo nisu oni ljudi koji kada masa krene na jednu stranu idu na drugu, već su ovo oni koji kad masa krene na jednu stranu oni samo nastave dalje i kažu “Ja nisam tamo krenuo.” I ako to mogu da kažu i kada imaju 15 godina, sa 40 su kraljevi u svom svetu koji su baš sami izgradili. Izuzetni prijatelji, karakteri kakvi se ne sreću ni malo lako. Od reči i od dela, ali bez trunke entuzijazma i ma kakvog oduševljenja spram onoga što mase raduje jer su ga se davno odrekli.
Na sebe se oslanja, u sebe se uzda, sebe sam bodri, kad mu nude pomoć – odbija, jer lakoća je slabost ma kako slatka bila. Lake pare, lake žene, laki muškarci, laka priča, lako štivo… Koga je to još učinilo čvrstim karakterom? Zato, teške pare, teške žene, teški muškarci, teško štivo pa da vidimo ko je ko. A jednog dana kad znate da možete i sa papom da sedite i opušteno ćaskate isto kao i sa preprodavcem kartona iz kraja, da možete da stanete na crtu svakome, da vas nikakvi kompleksi i zebnje (jer ih nema), neće zaustaviti da rizikujete i tražite naklonost i ljubav onoga ko vam se svidja, da ste adekvatni za najbolje, da ste šampion, da dobili – izgubili vi uvek dobijate jer sebe nigde niste ostavili u pozadini, da ste sve što ste hteli probali, smelo i sigurno jer ste to dužni bili sebi a ne zato što vam je to pripadalo po rodjenju. Pa ako još nešto ima da sebi dugujete – a vi ka tome sad. Diplomu. Sigurnost. Ljubav. Porodicu. Reputaciju. Nagradu. Oproštaj. To nešto što još niste do sada. No istina je da je potrebno vreme da bi se takva ličnost izgradila pod uslovom da je bila i ostala dosledna svojim principima i do kraja nepopustljiva.
I svi ti naši roditelji ovakvi i onakvi jesu jedna kopča u dugačkom lancu gena i ovog puta – samo možemo da im budemo do poda zahvalni za sve što od njih NISMO dobili. O kako je vredelo. Toliko je vredelo da nema šanse da ta bol i ti gubici nisu bili deo nekog većeg plana koji je možda i pravilo i najviši mogući zakon. Ustav na zemlji, Jupiter u Jarcu na nebu, metafizika duha da ne ponavlja greške nego da evoluira.
I kad smo već kod dugovanja, ovo je godina kada treba pažljivo ići ka kreditima. Bolje je iskoristiti za čišćenje starih, za stvaranje sve veće slobode koja kada je Jupiter u Jarcu postoji u meri cilja kome težimo. Ili je slobodnog vremena na pretek ili ga nema hronično. Novca uvek u šteku ili ga nema pa u dug. Tako ide ova godina. Gore dole, uzbrdo i nizbrdo. Imati nemati. Blizu i daleko od nečeg ili nekog. Da, novac će i kasniti, isplate i ostalo, ono što niste pre x godina platili – evo sad ćete.
Teško će biti onima koji se ne mrdaju. Koji kao paralisani, hipnotisani, začarani stoje u mestu. Koji ne miču. Koji se ne trude ili veruju da je sve uvek zbog drugih tako kako je. Oni koji ne kreću od sebe. Koji ne vidaju svoje rane već beže od njih u opijum ili lekove, u živote drugih – posebno popularno poslednjih godina. Istina koja njima dolazi sa Jupiterom u Jarcu je servirana podjednako surovo, ali kako su preskočili čitav proces i bitku za ranjenika u mladosti da bi je primili i čuli kako treba, padovi u teška psihička stanja, krize, anksiozni i panični napadi i sve slično – biće način na koji će se od tih istina braniti. Psiholozi ili psihijatri, imaće dosta posla a i priroda i crkva će se pokazati kao prilika za prvi korak ka prihvatanju sebe onima koji će na te terminale pre ovih naučnih.
Lepa je sada i plemenita veština slušanja. Pa ko bude više slušao a manje govorio – nasladiće se Jupiterovih duhovnih milina i radosti do kraja godine. Biće zahvalan sebi što nije brbljao napamet, što nije papagajski ponavljao i pročistiće svoju dušu i kada odgovora nema. Osetiće vezu koju do sada nije poznavao i sa sobom i sa drugima. I kad god osetite da je trenutak da sebi udovoljite a vi prolongirajte još malo. Kad vam posao ide pa ste zadovoljni, a vi još iako ste prešli normu. Kada vam je najsladje jelo tad ostavite. Kada biste da posaljete poruku a vi nemojte. Utonite u doživljaj u kome nam neko nedostaje, osetite važnost, ne trpajte odmah u stomake sve što glad prepozna. Vežbajte karakter. Trenirajte. Trčite, hodajte, penjite se i penjite. Odbijajte. Odbijajte sve redom sa čime se ne prepoznajete. Blokirajte.
Ovo je godina neprijatnih istina o nama samima. Budite zahvalni ako imate pored sebe nekog ko vam ih s vremena na vreme servira. Ne ljutite se, nego primite. To su pravi prijatelji.
I mnogo toga vam još nisam rekla. Moji tekstovi tradicionalno prkose kratkoj formi današnjeg blogerskog života. Ono što vam nisam rekla reći ću vam u AstroRemixu krajem meseca (dok ovo malo svarite) kada budem pričala i o tome šta koji horoskopski znak može da očekuje u 2020. godini.
I ne zaboravite, Jupiter u Jarcu je onaj što se oseća dobro kada je zagrljen sa realnosti kakva god da je, sa realnim životom koji ga je i napravio da bude takav. Otuda ga promena ne uzbudjuje niti zanima. Samo da šta god došlo i prošlo, nikada ali nikada ne popusti.
Prošle godine (2019) u januaru sećate se, organizovala sam predavanje “Samo uživo” čija su glavna tema bila upravo Ciklusi. Tri ciklusa koja su se završila prošle godine i počela ove. Saturn/Pluton, Jupiter/Pluton i Jupiter/Saturn. Ali sam pored ovoga, pominjala i uticaj Urana koji je od 2018. u Biku. Ovo je AstroRemix na temu Urana u Biku koji sam još tada u tom paketu predavanja spremila za subscribere. Evo sada i za ostale koji nisu imali priliku da slušaju ranije. muzika: Faith No More, Nirvana, Henry Rollins Band, House of Pain Thumbnail art credits: Cyril Ronaldo (AquaSixio) https://www.behance.net/aquasixio Moj Paypal za raspoložene: sanjaperic@gmail.com ili www.paypal.me/sanjapericcom
U januaru 2019, u okviru predavanja “Samo uživo” najviše sam pažnju posvetila astrološkim ciklusima. Povod je jasan – u 2019. godini su se završila (i u 2020 samim tim počela) tri važna astrološka ciklusa. Retkost je da ciklusi imaju tako savršen tajming, pa je otuda 2020. još izdaleka za astrologe bila godina u kojoj će se mnogo toga promeniti. Kako se konjunkcije ovih nebeskih tela dešavaju upravo sada, činilo mi se pogodnim da ovu emisiju koja je tada bila dostupna samo subscriberima objavim javno.
Mars će ući u Ribe sredinom maja i kako sve to počne da se preliva i ranije i oseća… a evo i kiša je krenula, vreme je za objavu.
Mars u Ribama su sve diverzije, subverzije, špijunaže, praćenja, spinovanja, izludjivanja (kao paranoja i to), nesreće na moru, požari na brodovima, napadi na (sa) mora (gusarski), ali često na Mars u Ribama dešavaju se železničke nesreće, još nisam potpuno pohvatala simboliku do kraja zašto u Ribama više nego u Vodoliji ali statistike su takve, pobune u zatvorima, napadi maničnih, opsednutih, teška trovanja, nove afere po religijskim centrima, raskoli, ispadi, blamovi običnih ljudi, akcije Interpola i ono kad nekog uhvate koga su dugo tražili i sl, padaju tada narko bosovi i sličnog ranga krimosi, ili rat klanova, protesti koji se otimaju kontroli, postaju masovniji i manje kontrolisani, jer u Ribama Mars nema snagu koju poznaje iz Ovna, ovde je sve stvar berzerka, malajskog ludila, napalm koji pokreće dinamku, obuzetost, biti obuzet, a nekad oduzet. Ovo su talasi koji su dugo ćutali pa progvore (cunami). Ko i vulkani i svi oni što mnogo ćute i tihuju pa se probude nezaustavljivo. Ovo je vakcina, ili još više ožiljak od vakcine a i očekivano nastavljanje raspravljanja o vakcincijama. Ovo je osećaj beznadja, ali i trans svakog umetnika koji nadahnut ovim Marsom stvara genijalna dela. (Majls Dejvis, Van Gog, Billie Holiday, Mikelandjelo, Kazanova, i glumci koji nema šta ne mogu da odglume poput Hopkinsa, Denzela ili Heat Ledgera posle koga će i Žoakinov Džoker pasti u zaborav vrlo brzo)
Jedan od mojih omiljenih Marsova, koji poznaje život više od svih. Koji upoznaje ljude dublje od svih. Koji razume strah i nihil. Koji gadja uvek u centar čak i kad žmuri ili je uradjen. Kao moj prijatelj kome posvećujem ovaj post Koji je tu da zatalasa i uzburka, da nepogrešivo vidi sve negativno pa mu je negativističko mišljenje blisko. Svi fiktivni karakteri ne baš srećne sudbine. Ovo samo malo liči na Indijana Dzonsa zbog divljih ambijenata, avantura i čudesnih opasnosti, ali kako ga na kraju nije pojela anakonda niti ubio s ledja neki fanatik – ovo nije Indijana Dzons. Ovo je Stiv Irvin koga ubija raža, ovo je Če Gevara (koji ga je tu imao) lekar revolucionar u trenutku kada ga hvataju u zasedi prethodno ga ranivši u nogu (onesposobljavanje) ali ovo je i rečenica koju Če izgovara pred smrt svom egzekutoru: “Uozbilji se dečko, treba da pucaš u čoveka.” Ovo je svaki asasin iz mraka. Ovde nema nade. Samo kiša koja ne prestaje danima kao u Blejdraneru. Jer ovo je Blejdraner i od početka do kraja monolog sa slike.
Postoji neko mišljenje da je astrologija bliska psihologiji, što baš i nije, iako će nama nekada klijenti reći da se baš tako osećaju kao na sensi. Astrologija je mnogo bliža filozofiji, a još bliža inžinjerskim naukama koje barataju jednačinama i kauzalnostima te ako je x veće od 1 onda… i tako redom… Jer ako ovo onda ono. No možda ipak, ponekad kad se zagledam u slike koje izviru iz karte gotovo da sam sigurna da je najsličnija baš slikarstvu. Nauka koja nije likovna umetnost niti književnost, a ume da oslika vreme, ljude i predele.
No te slike bez odgovarajuće podloge koja se tiče isključivo opšteg obrazovanja – puno ne znače. Lako mogu da postanu “možda jeste možda nije”, postaju prividjenja i tripovi nekada, zanesenost tumača, projekcija i tako redom. Ali sa odgovarajućim znanjem koje je baš kao što sam rekla više opšta informisanost i upućenost u neke recimo istorijske prilike, likove ili geografske pojmove – astrologija kroz slike postaje priča koja se onda i dogodi u realnom životu.
Na ovaj post sam inspirisana danas jer stavih na svom fejsbuk profilu kratku anegdotu: da su mi astrolozi proricali stranca, a moj dragi je poreklom iz Vranja, iako je rodjen u Beogradu. I zato želim da vam oslikam danas kako se ti naši gradovi kao postojbine odakle dolazimo vide iz naših horoskopa.
Prvo za radoznale, zašto su mi svi proricali stranca? Meni se PET planeta nalazi u Strelcu, pa se i vladari 8 mojih natalnih kuća nalaze u Strelcu, a još jedne Jupiter čak u Ribama – što može biti i još dalje od daljeg. Kako mi je baš taj Jupiter u Ribama vladar Sunca, eto i mene negde daleko… Dalje su mi obe muške planete, Mars i Sunce u Strelcu kao i vladar sedme kuće. A u Strelcu je i Venera! Niko da im reč ne kaže, zaista.
No svi mi nekad zaboravimo da kao što je četvrta kuća naš dom tako je i kuća partnera naše deseto polje koje najčešće tu tajnu skriva. A kod mene baš tu na vrhu u desetoj smestio se Saturn u znaku Raka. Rak – ne samo što je narod kome pripadamo i zemlja iz koje smo, to je sve što je blisko, poznato, kako mi to kažemo “naše”.
Rak je poezija, Rak su snovi, verovanja koja zovemo običaji, pesme koje su narodne, priče koje su mitovi, dakle sve imaginarno, iracionalno živi tu. I sve to sada natapa mog Saturna, kažem natapa da možete da vidite kako Saturn ovde nije brana koja stoji nego koja popušta, i da je to kuća koja će jedina polurazrušena ostati ipak da stoji i dalje da sam u Nju Orleansu sa uraganom Katrin. A mogla sam po slici biti u Nju Orleansu, jer Satuyrn mi je u perfektnom (egzaktnom) trigonu sa Mesecom u Škorpionu, a Škorpion reka sa Mesecom slavna i opevana onoliko, no pre svega reka koja umire (Mesec u Škorpiji) jer se baš tu uliva u Meksički zaliv. Nju Orleans na Misisipiju. I odatle, kako nisam tamo, pomislite za sebe… koji je to naš srpski Nju Orleans? Pa ako ste se školovali kao i ja osamdesetih, nametne se Skadar na Bojani, o tuge li opevane i žive neveste sazidane sa dojkom napolju da može da doji dete. Najtužnija narodna pesma koju imamo, jedna od najtužnijih svakako, ali i danas majke koje nemaju mleko odlaze do Skadra da se pomole. Majke bez mleka su Saturn u Raku – stalo mleko, nema mleka… Pomislite na Skadar i ego se obraduje taman da proričemo i proslavimo se ali logika se umeša – da l će joj stvarno muž biti Albanac?
Kad smo već kod Albanije, eto i solunaca i Plave grobnice i Krfa sa sve Zejtinlikom.
Pa se pitamo po čemu bi taj grad bio još poznat ako nam već horskop daje priču, jer ne daje uvek. Imamo planetu tu sa jasnim aspektima, trigon Mesec u Škorpionu, trigon Jupiter u Ribama. Šta je to? Jel ovo Pećka patrijaršija? Ili Ohridska arhiepiskopija, jer Rak su jezera, ili je ovo Arsenije Čarnojević sa sve slabim narodom u velikoj seobi na tudje tlo (Saturn u Raku je na tudjem terenu, u izgonu) gde uspeva da organziuje prvu crkvu na području Austrijskog carstva. Ali to već bi bio jedan pogodak jer u mojoj kući u Požarevcu još od detinjstva, na zidovima su tri slike koje su zatvorenici u Zabeli radili i poklonili mom ocu. Petar Petrović Njegoš, Kneževa večera i Velika seoba Srba na čelu sa Čarnojevićem.
Kako opisujemo poreklo partnera, ono sada mora imati neke veze sa korenima ovog naroda. Koreni u duhovnom (trigon Jupiter), koreni u običajnom (trigon Mesec) i tu je momenat da se napusti bilo kakva ideja o onom strancu “koji će se pojaviti”.
Te mi partner ima neke veze sa etnosom i predanjem i to onim kroz pesme što ide, jer u Raku su pesme, duge i teške nekad za čitanje. Gorski vijenac bi bio Saturn u Lavu, ali je Luča mikrokozma Saturn u Raku. Dakle možda Crnogorac? No svakako mu putevi nekako vuku sa juga… od trigona sa Jupiterom u Ribama u pravcu mora. U trigonu sa Mesecom iz Škorpiona blizu ušća neke reke.
Saturn u Raku je svaki grad sa tvrdjavom, kao što sam pre 20 godina pitala jednog klijenta koji se inetersovao za kladionice… a koji to klub ima tvrdjavice na dresu ili grbu? On mi naveo par njih, ja pitam, a koji je sa mora, jer Saturn trigon Jupiter u Ribama – on navede, i kako je rekao Soutempton – meni ne pada na pamet fudbal o kome pojma nemam već Titanik! Opet slavan po bolu kao Nju Orleans ili Skadar, po tragediji, trigon Jupiter u Ribama u 6. – velika luka iz koje isplovljava najveći brod, trigon Mesec u Škorpionu, igraću na Soutempton! Ali oni su totalni luzeri, nijednu nisu dobili do sad a igraju sa Totenhemom, rasturiće ih! Neka, pusti ti mene, ja igram zbog astrologije. I kako je on išao i da uplati tiket i da podigne dobitak, kaže kada je ušao svi mu čestitali jer niko nije na njih računao. Moj tip na njih je bio jedini u 24 kladionice. Engleska sa slavnim brodom i slavnom tragedijom još jedna lepa slika, koju ni sad ne pominjem samo da bih se pohvalila svojim one and only kladioničarskim iskustvom, mada malo i to, već sve ću vam spojiti na kraju.
U medjuvremenu opisujete vrednu radnu porodicu iz koje je, napaćenu i koja je kako se to obično kaže “svašta prošla”, upoznala bol i gubitke, i sve opet natopila što suzama što brigama, ali kuća je stara… i sve stoji kako je bilo. I kuća stoji. I stvarno stoji, dolaze izvodjači grade okolo, ali njihova kuća stoji. Udju i u to dvorište ali odu. Stoji. Iako vuče vodu na sebe pa curi sa svih strana. Kao da nešto čeka.
A taj Saturn ako nije Njegoš, ako nije Arsenije, opet mora neki bradati otac da bude. I da sam to znala kao što nisam, mogla sam još odavno da vidim Oca Justina Popovića. Nemamo ih pedeset važnih, no nisam se setila jer nisam nesvesno na vreme natopila tim znanjem dovoljno. Ovo pišem da bih naglasila koliko je za korišćenje slika u astrologiji bitno opšte obrazovanje (ne mislim ni najmanje da ga imam dovoljno, i stvarno bez ikakve pisateljske skromnosti ovo kažem, verujte mi na reč slobodno).
Justin Popović kao vojnik u jednoj četi u Prvom svetskom ratu povlačeći se preko Albanije dolazi do Skadra gde dobija blagoslov da se zamonaši. Odatle ga brodom šalju u Englesku kod NIkolaja Velimirovica gde s samoizdrzava i uci na Oksfordu teologiju.
I onda možete da kažete “muž će ti biti rodom iz jednog od najstarijih naših gradova, poznat po narodu, pesmi, patnji, porodicnim dramama Bore Stankovića i snovima, i doktoru teologije, ocu Justinu Popoviću koji je tu rodjen.”
A ja!? To je bilo mnogo lakše i može lako da dodje na prvu. Moj Aleksandar ima desetu kuću u Jarcu, i tu je Venera, isto u Jarcu. Ona ima kvadrat sa Plutonom i Saturnom koji su u Vagi. “Vi ste se gospodine oženili ženom koja je rodjena u muzej gradu – gde svoje muzeje pominju ali ih baš nešto ne održavaju. Poznat grad po slavnoj našoj slikarki, vrlo tragične sudbine (kvadrati koje ima Venera), Mileni Pavlović Barili. I iz porodice u kojoj te ženske tragedije ne manjkaju.” Kada smo počeli da živimo zajedno, otprilike mesec dana kasnije umrla mi je sestra, onda tetka, a godinu ipo kasnije i druga sestra.
Nije to nešto što nam partner donese, mi samo tražimo onog uz koga će ta bol koja svakako ide kad ide, biti lakša.
A lakše je tamo gde ličimo na ono ko smo, na ono što jesmo, ne samo po karakteru, već i po poreklu, po onome što nam je preneto da se kakvo god da je po tome nalazimo i prizivamo.
Dakle, Justin Popović i Milena Pavlović Barili kao sličica za opis gradova, Vranja i Požarevca – do koje je nemoguće doći ako se nije čitalo puno.
I možda samo još ovo da dodam. Pojavljivaće se partneri, ličiće u nekom momentu možda kao da je to to, ili će biti tu dok se zabavljamo ali kako krenemo u zajednicu nešto puca i ne ide, sve se rastura. Ili se pojavi neko pa brzo ode, nestane. Iako će većina po karakteristikama odgovarati opisu 7. kuće koja se tiče partnerstava, najčešći razlog neuklapanja i što ne mogu da ostanu sa nama je upravo u 10. kući koja je njihova četvrta i koja ako po opisu ne liči na njihovo poreklo, gene, iskustvo koje je natapalo taj dom iz koga su – oni ne mogu tu da ostanu.
O igri i smehu, priči i lakoći, o ljubavi koja raduje – u današnjem AstroRemixu vodi nas Venera u Blizancima. Staru priču o njoj imate na sajtu, www.sanjaperic.com
Za Marsa u Ovnu ovog na nebu čije principe nismo usvojili nikada do kraja. To je onaj koji je rodjen da sam sagradi svoju kuću, da redovno održava higijenu, nikad ga ne mrzi ni da se opegla ni da se obrije, nikada ne zaboravi da zalije cveće, vidi oko sebe čiste ko suza ulice, i svet oduševljen sobom, svojim telom, zdravljem, lakoćom izražavanja. Bilo da se smeje do suza ili pleše uz muziku uličnog svirca. Voli da vidi mladost punu sebe radosnu i potentnu, ali naročito se divi starima koji nisu stari. Vitalnost starih, te bakice što su “išle na frizuru” i pažljivo probrale ruž, mindjuše, uklopile boju haljine sa tašnom, i ta starija gospoda što uči nemački u sedamdesetoj onako, da ostane u formi i svakodnevno radi jutarnje vežbe.
On čisti zube koncem detaljno, sve mu je funkcionalno složeno da ne troši ni malkic više energije, vremena, snage nego što je inače potrebno. Najkraći put, najlogičniji, najpraktičniji. On vidi lutanja i zavaravanja svih ostalih. Vidi nepogrešivo kada neko laže sebe. On se iskreno trudi da nikada ne laže sebe. Samo ponekad druge jer shvatio je, ljudi su puni projekcija i očekivanja od drugih ljudi a ne od sebe samih. Da se ja ponašam tako da ona bude zadovoljna i srećna, da ja prilagodim svoje domete njima da oni ne bi nikada saznali da je moglo bolje i dalje. Pa kada ih voli, on ih onda i laže kako bi ih manje bolelo u stvari. Kada ih ne voli, onda im kaže “Lažeš sebe, zavaravaš se, tražiš samo izgovore!”
Ostavi ih u svakom slučaju sve na gomili i ode daleko. Jer daljina je njegov drug. Ne striktno kao inostranstvo jer ta Daljina može lako biti filozofska daljina ili metafizička, može biti naučni domet kome teži a koji nije podržan jer kažu “nemoguće je to”. On je samo onaj koji stvarno kada kaže “Idemo dalje” – ode dalje. On napada one sebi slične samo (viteško poštenje) ma koliko da su pokojni vekovima. Pa koliko god da poštuje Teslu ili Kiša, Mikelandjela ili Kjubrika eto ga gde ih ipak kritikuje, nešto nalazi da zameri, prepozna detalj koji ih je ipak negde oslabio, zaustavio, uplašio, gde je Tesla pogrešio u svom životu i navikama je njemu bitnije nego šta je sve uradio. Kako to čovek samo zglajzne pa ode u pad? Kako to izdamo sami sebe? Šta ću naučiti o sebi ako ne naučim gde su sve mnogi Prvi i Hrabri pre mene grešili, padali i urušavali se.
Jer ovde je konstantno kao nešto sasvim prirodno prisutna želja da se ide u smeru boljeg sebe. U smeru boljeg sveta. Hrabri moraju ići prvi i dati primer kako čovek ume da pobedi sebe. Pa onda čitamo kako je smršao 30 kilograma, kako je naučio neki jezik jer je morao ali se nije dao da ga to zaustavi, kako je ovladao bez varanja, lažiranja, podmetanja drugog nešto što nije ni sanjao da će morati. Ako treba da se nauči – naučiće. Ako treba da se pobedi – pobediće. Sve što je pokvareno popraviće odmah. Njegov svet u kome živi (a ne u kome želi da živi već koji stvara oko sebe) je funkcionalan svet koji ne sme da stane. U kome sve radi i funkcioniše. On radi. Ako nema posla onda ne bleji, nego je uzeo da nešto novo savlada, neku veštinu, znanje, nadje mir u sebi, meditira, ode na neko duhovno spoznavanje.
Nema stajanja. Nema viška vremena. Nema dosade ni tog komfora koji bi ga zaustavio da bude bolji. A u ovom veku punom poslastica za dušu i telo koje umrtvljuju duh i telo zapravo, on vidi za sebe neoboriv izazov da bude primer kako je moguće odoleti svemu. Jer mladosti će uvek biti i neko mora da im pokaže put kao što je i njemu kada je bio mlad neki čovek o kome je potom mislio mesecima i divio mu se sanjajući kako će tako i on. Otuda i sada kada je na nebu Mars u Ovnu i tu će biti do januara 2021. evo kako ja to vidim.
Prilika za svakoga od nas da trijumfuje disciplinom, snagom, voljom. Najpre krenuti od banalnih stvari. Svakodnevne navike, ishrana, okruženje, o čemu pričamo i razmišljamo, sa kim delimo misli. Napraviti čistku gde je potrebno, uneti reformu, progresivno se orjentisati. Ne gubiti vreme ni sebe na beznadežne slučajeve. Kada to osetimo da je zaživelo, i mi ćemo osetiti krepkost i tela i duha. Pobediti sebe je velki trijumf nakon kog sada NE TREBA da sledi nagrada. Čovek 21. veka svako malo sebe nagradjuje. Težak dan – časti se obilnom trpezom, neki posao završen – ode u kafanu, stigne plata – zaredja gledanje neke serije napamet kao relaks ili pravac shopping. Odoleti svemu je cilj ovog Marsa jer uspeh nije dogadjaj, uspeh i trijumf treba da se slave tako što ćemo odmah prionuti dalje na sledeće. Bez pauze. Bez odmora (koga ni nema ove godine u kovid okolnostima). Trči svaki dan. Nauči pesmu napamet. Neku rečenicu na stranom jeziku. Popravi sve u kući što je pokvareno. Uvek prvo probaj sam. Kada majstor dodje gledaj i uči. Svaki dan čisti svoj dom, neguj svoj prostor iato kao i svoje telo. Ne postoji umor. Služi telu i svetu. Ne postoji rat sa drugima, samo rat sa sobom za bolji svet. Za boljeg sebe. Ne pričaj zašto nisi mogao, ne pravdaj se i ne izvinjavaj nikome. To je laž i uvreda, bolje priznaj da si kukavica, slabić, lenština, govno, moron, kompleksaš, džanki, prevarant. Ne pričaj sebi da si lep ako nisi ni da si pametan ako nisi ni da si načitan ako nisi. Isto tako priznaj sebi bez umanjivanja šta jesi. Možda i više i mnogo više nego ostali. Ne koristi poštapalicu “nema veze”. Ne veruj ljudima koji kažu “nema veze”. Uvek i za sve IMA veze. Ne čekaj ono što ne zaslužuješ. Život treba da osvojiš, sebe u njemu pobediš. Napusti ideju da je život govoto jelo servirano samo za tebe gde te sve čeka. Stvori sebi život. Ako misliš da je već kasno, onda ne smetaj drugima. Ne saplići, ne podmeći nogu, ne budi rdjav čovek. Ne zavidi. Raduj se uvek i svuda tudjim uspesima, viteštvu, snazi, lakoći, mladosti, vitalnosti duha i tela. Izbegavaj potpuno one koji sputavaju, koji su ustajalost nečega i ne vide dalje od svog nosa. To su ti neprijatelji makar nekad bili rod rodjeni. Voli ih ali ih skloni od sebe ili sebe od njih. Ne govori o svojim planovima. Ne zato što su tajna, već što još nisi ništa uradio, gubiš vreme upravo dok o tome pričaš. Budi ekonomičan i preduzimljiv beskrajno. Startan. Osposobljavajući za sebe i druge. Tamo gde ne ide, ti idi. Tamo gde se polako hvata žabokrečina, napusti. Tamo gde svi kukaju i glume žrtve – beži odatle. Tamo gde se niko ne divi zdravlju i potentnosti uma, gde sve stoji i čeka, gde se strah ukorenio a tuga odomaćila ne zadržavaj se dugo jer će te na kraju okriviti što si dobro i što si na sebe mislio više nego na njih. Mars u Ovnu je potomak prvih koji su pokazali da može. Ako je Mars u Vodoliji prvi koji je izmislio točak pa onda i letelicu, Mars u Ovnu je prvi koji je rekao “Hajmo sa ovog ostrva, možda će nam tamo negde biti bolje.” Oni su ga pitali “Kako da odemo sa ostrva?” “Plivaćemo…” Pa se oduševljeno bacio u vodu i plivao do nove obale.
Prepreke su potrebne da se ne opuštamo, da se radujemo sebi jer nema ništa loše u pljeskanju sebi što ih prevazilazimo. Što ono što sam bio više nisam. Dok jedna jedina konstanta večno tinja – nepobediva vera u čoveka da uvek može još dalje sa znanjem i svojim životom. Liči na ambiciju ali nije. Već je istinska avantura koja nikada ne prestaje.
U veku u kome živimo, Mars u Ovnu je prilično preuzet od korporacija gde se radi punom parom, ali tu je uglavnom on sveden na pretvaranje svega što čovek poseduje u radnu snagu. One su dobro mesto za početak i za one što veruju u bolje, odskočna daska da kao prvu prepreku ih sve ostavi i nastavi svjim putem. Otuda verujem da će do januara biti puno otkaza, ali ne samo dobijenih već dosta i datih otkaza. Bez pobune samo jedno “E sad mi je dosta i neću više.” Odlučno i rešeno, sa i bez novog cilja, ali svakako sa idejom da ne gubi više vreme. Na šta gubimo vreme, takodje pitanje za sve dok je Mars u Ovnu. A na kraju svakog dana postaviti pitanje – Šta sam danas uradio da sebe unapredim? Koliko sam kukao i žalio se?
Pronadji cilj, da ćeš popraviti nešto, naučiti da kuvaš (nešto što je zdravo), da ćeš položiti vožnju ili početi sa trčanjem, početi sa primenjivanjem lepih manira i primera dobrog vaspitanja i uljudnosti, čitati pesmu dnevno ili 15 strana neke knjige. Dne – vno! Bez izuzetaka. Rutna, disciplina… dok se sve trule i toksične energije ne odlepe i ne otpadnu… da budemo mršavi i vitalni kao Mars u Ovnu. Laki i poletni. Orni za diskusiju i smeh vazda raspoloženi. Ozdravljenje je moguće ako damo sebi šansu.
Ovo sad stvarno od nas zavisi.
Ali kako to biva, već sam naletela na astrološke tekstove koji umanjuju snagu ovog sad Marsa u Ovnu. Te neće ići jer je Saturn retrogradan u Jarcu, pa neće ići jer je Kiron u Ovnu, pa neće ići jer je sam Mars retrogradan… Uvek je nešto negde. Ima astrologa koji nekada i u tumačenju kada klijent negira odredjenu potrebu kažu.. “Aaaa, mora da je to zato što ti je Mesec u Raku..” Umesto da kažu, “Ne vadi se, ne laskaj sebi, ne traži izgovore, ti si to i to je u tebi!” Jer najlakše je uvek NE URADITI BAŠ NIŠTA! Ma ne, lezi samo gledaj serije i pričaj kako ovaj Mars u Ovnu ništa ne radi. Redjaj knjige po policama a vreme troši na fejsbuku i tviteru i pričaj kako ništa od ovog Marsa… Gomilaj kile i pričaj kako moraš da smršaš ne čineći baš ništa.
Horoskop je snaga pohranjena duboko u našem nesvesnom, tajna i istina o nama. Tako i ovi globalni tranziti sada dotiču Marsa u Ovnu oduvek pohranjenog duboko u nesvesnom sveta. Otuda možemo svi da mu podjemo u susret. Ili da se bavimo izgovorima i optužbama.
E pa tako i ovaj sad Mars – on je u svima nama, nikakvu prednost nemaju ljudi koji ga imaju ovde (Vučić ga isto ima ovde, a imali su ga Tito i Miloševć) Ja ne pričam o njima, jer oni nisu videli ovog Marsa koji u politici ozbiljno dobije dekadentno izobličavanje. Ja pričam o Steve Jobsu koji ga je ovde imao. O Angelini Jolie – koju kao glumicu ne prepoznajem, ali ima taj attitude biti bolji za sebe oduvek. Pričam i o Klint Istvudu (isto Mars u Ovnu) koji u 90-oj godini pravi filmove! Od popularnih jutjubera pričam i o Russel Brandu koji je od propalog džankija postao samo disciplinom i voljom svog Marsa u Ovnu primer da je pobediti sebe i svoje slabosti i te kako moguće. Biti neumoran kao u pisanju Čarls Dikens, inovativan i hrabar kao Orson Vels, hirurški secirati ljudske slabosti kao Tarkovski, na život gledati kao na parodiju poput Mel Brooksa i zadržati osmeh, oduševljenje i prepreke razbiti svaki put bilo borbom ili smehom. I mnogi mnogi drugi koji su pored navedenih imali Marsa u Ovnu, koji su bili primer sebi i nikada se predali nisu ma u kakvom vremenu da su živeli, niti pomislili da je pristajanje na manje od boljeg ikada ikada moguće.
Za kraj evo jednog oldtajmera, i dalje u top 10
Destroy what destroys you The world shall awake The chains of society Are laws ripe to break And the fear they’re feeding us The prejudice and hate Will not tear us apart Till the end of our days Destroy what destroys you Time has come to awake Destroy what destroys you In god-forbidden land Resurrect the dream you’ve lost Before you regret Our souls may be darkened But we see the light The source of our inner strength Is power that cannot die Destroy what destroys you Time has come to awake
MARS U BIKU – DAREDEVILMARS U BLIZANCIMA – QUICKSILVERMARS U RAKU – HULKMARS U LAVU – THORMARS U DEVICI – KAPETAN AMERIKAMARS U VAGI – WONDER WOMANMARS U ŠKORPIONU – BETMENMARS U STRELCU – DEADPOOLMARS U JARCU – DOCTOR STRANGEMARS U VODOLIJI – SUPERMENMARS U RIBAMA – SPAJDERMEN
Odrastao u američko-irskoj četvrti Hell’s Kitchen u New Yorku, život Matthew Murdocka se pretače u život superheroja nakon velike tragedije. Naime, gubi vid usled radioaktivne supstance koja pada sa kamiona u prolazu što za posledicu ima da mu se ostala čula: dodira, ukusa, sluha i mirisa razvijaju do superhuman preciznosti (Bik, jasno). Poznat je njegov radar sense (nešto kao eho location i human lie detektor) zbog čega su i njegove glavne veštine pored borilačkih, praćenje, pronalazak lažova po slušanju pulsa ljudi oko sebe, čita dodirom prstima (Bik)
Odgaja ga otac u četvrti koja je postojbina kriminala, šljama, prevara i teškog krvavog rada ako čovek želi da ostane na ispravnom putu (opet, sve simbolika Marsa u Biku kao i sam naziv četvrti Hell’s Kitchen). Njegov otac je bokser (MA Ta) i jednom prilikom pobedjuje u meču koji je bio namešten (trebalo je da ga preda) kako ne bi razočarao sina jedinca koga je izrazito voleo i o kome je sve do tada brinuo.
Kriminalci ga zbog toga ubijaju a Mathhew tada postaje Daredevil krenuvši u osvetu.
Upravo zbog vrhunske nadljudske senzitivnosti kada je rad čula u pitanju (osim vida) Daredevil najviše odgovara Marsu u Biku. Takodje, njegovo zanimanje – advokatura ide u prilog tome jer često zastupa one koji jesu učinili nešto loše ali koji nisu imali izbora, pa na osnovnu temu Pravde “Ko je kriv?” on dodaje pitanje “Da li može biti kriv i neko ko recimo ima poremećaj zbog koga ne može da razlikuje dobro i zlo?”
Njegov povez preko očiju podseća na Pravdu koja je uvek prikazana sa povezom i zbog čega sam na prvi mah mislila da bi Daredevil mogao biti simbol Marsa u Vagi. Medjutim, njegova pravda je i “excuse to hit someone” kako i sam kaže u jednoj sceni Tv serije (koja je mindblowing) “why god put the Devil in me… I have to let him out!”
Otuda, dva nadimka po kojima se još pojavljuje su “Čovek bez straha” (Man without Fear) i “Devil of Hell’s Kitchen”. (Što bi opt bio Mars u Biku).
“So the question you have to ask yourself is, are you struggling with the fact that you don’t wanna kill this man but have to? Or that you don’t have to kill him but want to?”
Još jedna stvar u prilog Marsa u Biku – njegov glavni protivnik je zapravo milioner kriminalac, biznismen koji drži ceo grad.
Za kraj jedan njegov citat kojim definitivno pravi distinkciju od Marsa u Vagi po pitanju pravde, a glasi: “Job is easy when your client is innocent.”
Kod ovog superheroja Wikipedija nam dosta objašnjava: “Halkovo pravo ime je Brus Baner i sin je doktora Brajana Banera i Rebeke Baner. Ljubomoran na Brusovu bliskost sa majkom, (Mars u Raku), otac je kući često dolazio pijan i maltretirao ih pa su Rebeka i Brus odlučili da pobegnu od njega. (Mars u Raku – porodične drame, nasilja, alkoholizam, Edip, no i bez Edipa privrženost majci) Saznavši za bekstvo, Brajan Baner ih pronalazi i ubija svoju ženu, Brusovu majku pred Brusovim očima. Na dalje usvaja ga tetka (opet žene kao temelji odrastanja) a on kasnije postaje fizičar na Univerzitetu u Kaliforniji.”
Hulk kada se razbesni doživljava transformaciju, postaje čudovište koje se ne da obuzdati niti zaustaviti, u svojim nastupima tada često može da povredi i najbliže. Inače je povučen, mio pogotovo u ovoj poslednjoj predstavi sa džemperčićem Njegova osnovna moć je nadljudska SNAGA, izdržljivost i samoisceljujuća moć. No postoji jedna slabost u svoj toj Hulkovoj moći što u nastupu besa dok njegova snaga raste (i on se fizički transformiše iz Brusa u Halka) njegova inteligencija se smanjuje. Otuda u stripovima (više nego na filmu) njegova dela su često u rangu onih koje rade zlikovci (“an unwilling and unintentional villain, but a villain nontheless.”) To je tako i kod ljudi sa Marsom u Raku. Sva incidenti kojima su doprineli i koje su počinili uglavnom jesu nenamerni. To je ono “nisam htela da te tako zaboli” ili “nisam hteo toliko jako da udarim u zid kad sam se iznervirao, al evo rupe!” Odatle je pažljivo biranje okruženja za ljude generalno sa pozicijom Marsa u Raku možda i najbitnije. Jer okruženi ljudima koji ih vole, kao što je Brus u suptini sa Avangers ekipom, lakše naprave kontakt sa sobom u toj slepoj sekundi kada su u prilici da im padne mrak.
I zato kada vam neko sa Marsom u Raku kaže “Don’t make me angry. You wouldn’t like me when I’m angry”, što je Halkov catchphrase, poverujte…
Prva online Astrološka konferencija “Jupiter-Saturn” grupe “Astrologija van granica”
28. i 29. 11. 2020. (online via Zoom)
Mi smo grupa astrologa koja se profesionalno bavi astrologijom vise od dvadeset godina. U svom radu astrologiju povezujemo sa psihologijom, psihoanalizom, ličnim razvojem, psihodramom, filozofijom, verom, akademskim radom. Godinama sarađujemo na pisanju knjiga, izdavačkom radu, predavanjima, radionicama, seminarima i konferencijama.
Prilagođavajući se modernom vremenu, u kome se predavanja iz sala prebacuju na online aktivnosti, odlučili smo da organizujemo Prvu online Astrološku konferenciju u regionu u kojoj ćemo prikazati naša individualna polja istraživanja i profesionalnih aktivnosti.
Želimo da prikažemo astrologiju koja se izdiže van granica proricanja i “čitanja sudbine” a to je astrologija prilagođena meri savremenog čoveka, koji sa svojom odgovornošću ne samo istražuje, nego i izgrađuje svet u sebi i oko sebe.
Van granica astrologije nalaze se brojna područja u kojima i astrologija može dalje da se širi i razvija.
Na ovoj, Prvoj konferenciji ćemo održati predavanja koja na neki način odražavaju naš rad i naš pristup astrologiji.
Prijava je kompletna uplatom kotizacije najkasnije do 26.11.2020.
Satnica, predavanja i predavači
Subota 28.11.2020.
15:00 – 16:15 Dragana Van de moortel-Ilić: “Vizuelno predstavljanje kosmosa u srednjovekovnim freskama i Doba Riba”
16:30 – 17:45 Slaven Slobodnjak: “Fortuna i Daimon u astrologiji”
18:00 – 19:15 Tatjana Velimirović: “Sloboda planeta kroz spontanost psihodramske scene”
19:30 Tribina na temu “Konjunkcija Jupitera i Saturna – Svet na raskršću”
Nedelja 29.11.2020
10:00 – 11:15 Karin Baloh Martić: “Lični ukus i kolektivne vrednosti”
11:30 – 12:45 Matjaž Regovec: “Kako se nositi sa smrću starog kralja i ići dalje?”
13:00 – 14:15 Aleksandra Sanja Perić: “Neka bude volja tvoja – o izborima koji nas određuju”
14:30 Završna riječ i odjava
__________________
Dragana Van de moortel-Ilić:
“Vizuelno predstavljanje kosmosa u srednjovekovnim freskama i Doba Ribe”
U četrnaestom veku je na teritoriji Balkana cvetao freskopis. Pored svetaca, proroka, vladalaca i religijskih motiva, u originalnom i bogatom obliku predstavljeno je i viđenje kosmosa. Ovo predavanje će se fokusirati na predstavu kosmosa u brojnim originalnim srednjovekovnim freskama. Kako je vreme postalo relativno već s pojavom hrišćanstva? Kako nas sveta liturgija uznosi preko kosmosa do boga? Da li je u dečanskim freskama Deniken otkrio slike nepoznatih letećih objekata, ili je poruka neobičnih fresaka daleko bliža čoveku i životu na zemlji? Smatra se da je hrišćanstvo povezano za dve hiljade dugo Doba Riba i da posle njega sledi Doba Vodolije. U kom dobu se mi ustvari sada nalazimo? Šta smo naučili od bogatog kulturnog nasleđa? Ovo predavanje neće ponuditi racionalne i logične zaključke nego će vas uvesti u svet duhovne umetnosti i obasuti vas mnogobrojnim fascinirajućim slikama.
Dragana Van de moortel-Ilić je mentor, organizator Letnje škole i član upravnog odbora Fakulteta astroloških studija iz Londona i mentor na institutu IPAL iz Ljubljane. Radi kao konsultant za pojedince i firme od 1990 i redovno drži predavanja na raznim međunarodnim kongresima. Diplomirala je na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu i magistrirala na univerzitetu Vels, na astronomiji u kulturi i astrologiji. Više o njenom radu možete pronaći na internet prezentaciji: https://dragana-vdm-ilic.com/
Slaven Slobodnjak:
“Fortuna i Daimon u astrologiji”
Ove dve osnovne, tzv. “arapske tačke”, od rađanja helenističke astrologije nalaze se među najvažnijim faktorima u analizi natalne karte. Njihova upotreba i značenje su u mnogo čemu izgubljeni u istorijskim prenošenjima astrološke tradicije. Pojmovi Daimona i Tuche (Fortuna) u starim tekstovima nalazimo i kod najstarijih naziva kuća, kao i u vremenskim tehnikama i još nekim astrološkim metodama. No zašto su ova dva pomalo misteriozna pojma toliko važna, te šta bi oni označavali u ljudskom životu ili čak psihologiji čoveka? Pokušaćemo objasniti značenja ovih pojmova, kao i kako se koriste ove tačke kao dodatni sistem kuća. Objasnićemo i kako možemo strukturirati ljudski život u kontekstu Fortune i Daimona.
Slaven Slobodnjak se bavi astrologijom od svoje rane mladosti, više od 35 godina. Vrlo rano je pohađao brojne astrološke konferencije i seminare širom sveta, gde se i obrazovao na brojnim seminarima najpoznatijih astrologa. Jedan je od osnivača i sadašnji predsjednik Udruge astrologa Hrvatske. Od 2002. je više godina boravio u SAD-u kao asistent R. Schmidtu u okviru “Projecta Hindsigt” radeći na prevodima i rekonstrukciji najranijih astroloških tekstova iz helenističkog razdoblja. Autor je brojnih astroloških tekstova koje objavljuje na svojoj web stranici “Apotelesma” (www.apotelesma-astrologija.hr). Redovno održava seminare i predavanja u svojoj astrološkoj školi, a kontinuirano radi i individualne astrološke konsultacije. Primarni interes mu je drevna helenistička astrologija sa svojom filozofskom pozadinom, te kako povezati i koristiti filozofske principe u svakodnevnom (psihološkom) radu sa ljudima.
Tatjana Velimirović
“Sloboda planeta kroz spontanost psihodramske scene”
Astrologija se u Psihodrami može koristiti kao simbolička scenska ekspresija unutrašnjeg sveta, kao i odnosa u ličnom mikrokosmosu. Pojačavanje scene kroz astrološke uplive i njihovo ogledanje u uticajima na formiranje strukture ličnosti, pokazaće dobrobiti kombinovanja psihodrame i astrologije u sticanju uvida i njegovog terapeutskog dejstva na klijenta.
Psihodrama se, kroz akcijske dramske metode i upotrebu svojih tehnika, može koristiti u astrologiji kako za scensko istraživanje astrološke simbolike, tako i kao pomoćna tehnika u edukaciji. Sve planete datog trenutka možemo izvesti na scenu, ozvučiti ih i odigrati njihove aspekte, umesto da ih gledamo na papiru i pričamo o njima. Istraživanje njihovih interpersonalnih odnosa kroz spontanosti i kreativnost psihodramske scene donosi nove dimenzije, nove vibracije, i kroz novu slobodu otkriva njihovu beskrajnu simboliku, rušeći sve zadate dogme njihovih uticaja.
Tatjana Velimirović astrologijom se bavi od 2000. godine, bila je osnivač i predsednik Asocijacije Balkanskih Astrologa ABA, vlasnica je astrološke FB strane Mrs Parker. Radila je na dizajnu, izdavanju i pripremi više knjiga iz astrologije u saradnji sa Institutom IPAL.
Radi kao grupni psihodramski terapeut pod supervizijom i psihodramski savetnik u Psihoterapijskom studiju Agora u Beogradu. U okviru Instituta za psihološku astrologiju, IPAL iz Ljubljane, vodi stalnu psihodramsko-astrološku grupu.
Voditeljka je Astrodrame koju je završila kod Lidije Surine, psihoanalitičarke i astrološkinje iz Moskve. Osnivač je i dugogodišnji učesnik Bg*JAS, Beogradske grupe jungovske analize snova pod vođstvom Matajaža Regoveca iz Ljubljane
Karin Baloh Martić
“Osobni ukus i kolektivne vrijednosti”
Venera, kao lična planeta, simbolizuje između ostalog samopouzdanje, kao i sistem ličnih vrednosti.
Pokazuje šta nas privlači, ali i šta nam je odbojno. Osećaj lične vrednosti u velikoj meri oblikuje naše mesto u svetu kao i kvalitet naših partnerskih odnosa. Na kolektivnom nivou istu funkciju ima Neptun – on je pokazatelj kolektivnih vrednosti, onog što je u trendu kao i onog što je simbol vrednosti čitavih generacija ljudi. Neptun predstavlja kolektivne vrednosti po kojima ćete prepoznati one koji pripadaju vašoj generaciji, ono za koje smatrate da imaju trajnu vrednost i za koje ste spremni da se borite. Na ovom predavanju biće reči o trendovima koji su obeležili određene periode i generacije i kako su se ti trendovi kroz vreme menjali.
Karin Baloh Martić profesionalno se bavi astrologijom već više od 25 godina. Završila je trogodišnje diplomske studije psihološke astrologije na IPAL-u gde već nekoliko godina radi kao predavač i mentor. Autorka je više knjiga iz područja popularne astrologije. Redovno održava predavanja, kurseve i radi sa klijentima. Živi i radi u Rijeci. Više o njenom radu možete pročitati na www.astrodrom.hr
Matjaž Regovec
“Kako se nositi sa smrću starog kralja i kako dalje?”
Smrt starog kralja suočava nas sa bazičnim pitanjem kako da idemo dalje. Izolacija nije (bila) samo fizička, već je (bila) i mentalna. Istovremeno se sa smrti starog Drveta života već rađa novi kralj Jupiter, međutim, njega treba još štititi od besa oca-kralja, koji proždire vlastitu decu. Otpor prema novom početku nam simbolizuje Kiron, čiji položaj u natalnoj kosmološkoj karti ukazuje na individualnu vrstu odbrana od novog života, dok kuća u kojoj se nalazi januarska konjunkcija Saturna i Plutona, opisuje životno polje u kome se desila smrt starog života. Na predavanju ćemo pogledati dinamiku smrti i novog života, kao i dinamiku odbrana koje se tom prilikom aktiviraju i koje je potrebno kroz proces da prevaziđemo. Radiće se i na primerima učesnika.
Dr. Matjaž Regovec je jungovski psihoanalitičar i psihološki astrolog. Autor je nekoliko knjiga iz oba područja. 1993. je osnovao ljubljanski Institut IPAL. Metod IPAL bio je razvijen kao rezultat timskog rada tutora sa Instituta i sinteza je četiri tehnika: aktivne imaginacije, psihološke astrologije, jungovske analize i interpretacije snova.
Aleksandra Sanja Perić
“Neka bude volja tvoja – o izborima koji nas određuju”
Oduvek me je zanimalo kako određeni kolektivni narativi, trendovi, društvene promene utiču na to šta ćemo i kako živeti iz svojih horoskopa.
Prirodno je i zdravo da svi težimo većoj harmoniji i sa sobom i sa svetom, ali zašto je nekada neophodno da nam bude teško i izazovno da bi u vremenu sa kojim se naš horoskop ne prepoznaje zadržali svu potrebnu psihofizičku snagu, zdrav um i vitalnost duha.
Otuda je bitno prepoznati, osvestiti i pretvoriti u iskustvo određene aspekte ili pozicije planeta, a svesnu volju suprotstaviti nagonima i instinktivnim obrascima. Pogotovo sada kada je Saturn u Vodoliji to je moguće, dok stojimo na raskrsnici sa pokvarenim semaforima pa nam se čini da jasnih putokaza (sem naše Volje) ni nema..
Aleksandra Sanja Perić urednik je i autor astrološkog sajta www.sanjaperic.com i astrološkog kanala na Mixcloudu AstroRemix. U svom radu najviše je zanimaju uticaji socijalnih modela, trendova i okruženja na pojedinca. Kao ljubitelj pop kulture medju prvima je pisala kolažne tekstove u kojim bi astrološke principe povezivala sa filmovima ili muzikom što je imalo za svrhu prikaz sveprisutnosti astrologije kroz vremena i prostore. Pored svakodnevnog rada sa klijentima, povremeno drži školu astrologije i predavanja. Živi i radi u Beogradu.
Tribina na temu:
“Konjunkcija Jupitera i Saturna – svet na raskršću”
Tribina je zamišljena kao razgovor u opuštenoj atmosferi o dolazećoj konjunkciji Jupitera i Saturna. Ova konjunkcija je tema brojnih astroloških rasprava, tekstova pa i konferencija, posebno zato što pada na prvi stepen Vodolije. Takođe je i povod formiranja naše male grupe astrologa koja se zato i zove “Jupiter-Saturn grupa”. Kako se konjunkcije Jupitera i Saturna dešavaju svakih 20 godina i nisu čest fenomen u našim životima, morali bismo se zapitati koje su moguće implikacije ovogodišnje konjunkcije kako kolektivno, tako i individualno? Da li je to zaista, kako neki kažu, početak ere Vodolije (po ko zna koji put)? Kakav je mogući uticaj ove konjunkcije na nečiju natalnu kartu tj. na nečiji život? Šta nam govore simboli ove dve spore planete zajedno?
Naši predavači će napraviti kratke uvodne prezentacije kao uvod u raspravu, a na vama je da svojim pitanjima, komentarima, idejama doprinesete razgovoru.
Prijave i registracija
Zainteresovani se mogu prijaviti na email: astroloskakonferencija@gmail.com
U prijavi navesti:
Ime i prezime, email, država
Prijava je kompletna uplatom kotizacije najkasnije do 26.11.2020.
UPLATE:
Polaznici iz Slovenije, Hrvatske i Srbije mogu uplate izvršiti uplatom na žiro račun u svojim matičnim zemljama. Prijavljeni iz ostalih zemalja mogu uplatiti 30 eura preko Paypal računa i to na email: institut.ipal@gmail.com.
Prijave iz Srbije:
Broj računa za uplate iz Srbije (Raiffeisen banka):
Perić Aleksandra, Beograd 265-0000005823581-31
Svrha uplate: kotizacija
Prijave iz Hrvatske:
Uplata od 230KN mogu se izvršiti na kunski račun;:
Apotelesma (obrt), Zinke Kunc 1 Zg, IBAN: HR4123400091160314170 (PBZ)
(Poziv na broj može biti bilo koji, npr datum uplate: HR00 20201016
Pod svrhu uplate navesti: online konferencija + Prezime)
Sve ostale informacije možete dobiti na: 091 615 9907 (Slaven Slobodnjak)
apotelesma.hr@gmail.com * www.apotelesma-astrologija.hr ili
098 44 33 15 (Karin Baloh Martić)
astrodrom@gmail.com * www.astrodrom.com
Prijave iz Slovenije:
Koda namena: EDUC
IBAN: SI56 6100 0001 4305 228
BIC: HDEL SI 22
Prejemnik: Institut IPAL, Miklošičeva cesta 36, 1000 Ljubljana
Banka: Delavska hranilnica Ljubljana d.d.
Vodolija je nema sumnje najopasniji znak jer nosi sve ono čime čovek nije ovladao i gde smo i dalje u rukama neke veće sile zbog čijih se manevara i veruje u sreću.
Imao je sreće da izvuče živu glavu ili nije imao sreće.
To su sve takve priče. Da nije stao da veže pertle tačno bi mu balkon pao na glavu, ili da nije stao da veže pertle prošao bi 20 sekundi pre nego što je balkon pao. Kao da nije uopšte moguće razlučiti iz ugla rezona, šta je trebalo (bilo pametno) da se uradi. I kada znamo sve detalje i posledicu, opet rezon baguje pa zato i kažemo “Nema pravila!” Kako je ‘nema pravila’ najraconalnije do čega smo došli, mirimo se s tim i ponavljamo ga. “Vidi, nema pravila…”
No oruđe za ovakve situacije nam je ipak bogom dato i zove se intuicija.
I svi je imamo. Ona je dokaz da je svaki čovek za sebe (ili druge) prorok. No problem sa njom je što ne možemo je dokazati dok se ne dogodi.
Tek kada se nešto desi možemo reći kako smo intuitivno prepoznali i odigrali prave poteze, uradili pravu stvar, pošli na vreme, pratili intuiciju… Intuicija tako i ove godine i generalno u narednih 20 koje su u decembru Jupiter i Saturn svojom vodolijskom konjunkcijom markirali traži da se prizna.
Možda ni ne primećujemo koliko je prisutna u svakodnevnom jeziku, imamo intuitivne telefone, sve što radimo za računarom je intuitivno prepoznavanje, deca uče intuitivno… a sigurno nismo ni svesni koliko je koristimo. Kako drugačije objasniti da svi ti klinci što gledaju u telefon dok prelaze ulicu ne prolaze tako loše kakve su nam slutnje bile dok ih gledamo.
Ono gde je intuicija međutim posebno važna jeste predviđanje prirodnih nepogoda. Čitanje znakova koje nam priroda šalje (kao kada su u Kini predvideli zemljotres stalnim merenjem u trusnoj oblasti gde je nivo vode i kopna, pa kada su i životinje počele čudno da se ponašaju a ovi parametri se pomerili evakuacija se pokazala kao prava stvar.) Recimo, konstrukcija nekakvih novih mašina sa intuitivnim algoritmima za praćenje seizmičkih talasa ili ponašanja prirode, sve zajedno prespojiti, povezati…
Intuicija je tako osim jedan romantični doživljaj koji volimo da nas prati, zapravo merna jedinica koja slično ‘deja vu’ dolazi iz prostora gde se prošlo i buduće sreću u jednoj tački. Kao da se desilo. Kao da smo znali. Kao da sam videla. Kao da mi je nešto reklo šta da uradim.
No da bi se vežbala intuicija potrebno je izlaganje prirodi. Čitanje govora prirode, posmatranje, zapažanje jer intuicija je usko vezana za percepciju i njeno širenje. Sećam se kada smo jednom bili u poseti Božidaru Mandiću u Bistrim potocima, već je svuda bio gust mrak jer to je Rudnik, nije grad pa da ga osvetljava neko ulično svetlo, kada je Boža predložio, ‘Hajmo na odbojku da vežabmo intuiciju!’
Izoštravanje sluha, zvukova, snalaženje u mraku recimo sve to donekle pomaže intuiciji.
Zato čitajte na temu intuicije knjige, tekstove ima toga na internetu puno. A priče znamo. Ono kad se komšinici učinilo da je neko zvao pa se okrenula, a na zemlji videla svoj novčanik koji je ispao. Ili ono kada pomislimo na nekoga posle sto godina, dakle neko ko nam nije deo svakodnevnog habitusa, i baš tog dana nam neko priča o toj osobi, pominje je i sl. Intuicija nije uvek u službi neke misije i spasavanja. Najčešće je samo tu da nas podseća da postoji i da nam donese taj osećaj kao da se golicamo sa univerzumom što uglavnom prija, a redje je neprijatna poput slutnje. Nekome je intuicija san, nekome je fizička, kretanje koje je intuitivno kao kod psa tragača pa nalete baš kad treba gde treba i slično. Ili ustane iz čista mira i kaže “Idem, vidimo se” i ode 10 minuta pre nego što je nastao haos tu gde je sedeo.
Hoću da kažem, sve ćemo češće čuti kako je neko biti intuitivan.
Dalje, kao što nas je Saturn u Strelcu pitao “Gde ideš?”, Saturn u Vodliji nonšalantno oslonjen na zid na nekom ćošku sa blago isturenom nogom taman da se sapletemo, nas pita “Kuda žuriš?”
Zar ne vidiš da ceo svet može da stane. Život može da stane. Gde žuriš? Ne žuri. Zašto preskačeš stepenike?
Ovo zato jesu lomovi, prelomi, sportske povrede zglobova, kolena najčešće i skočnih zglobova, upravo onih delova tela zaduženih za brzinu i kretanje. Padovi sa visina, sva neograđena stepeništa i terase, klizavi tereni. Pa i ogradjene nisu sigurne nikada kad imate decu ili životinje, zato mreža, sigurnosne rešetke, samo udri ako živiš na visini, nije bitno šta će ko da kaže. Čudna su vremena kada i pas poželi da leti.
Ovo je kada nešto pada, uvek uz tresak, buku, nešto se ruši jer je dotrajalo, ovo je zub vremena i zub koji se klati i ispada. Sve zato pričvrstiti ili skinuti ako je sumnjivo. 2016. godine Ikea je povukla 26 miliona polica zbog smrti šestoro dece, zato nema “izdržaće”, Nemci znaju – Hilti.
Ovo je vrat koji diže glavu ka nebu, nekad da vidi da li će kiša, a nekad da proceni stanje fasade, ovo je strah da se prodje ispod skele, preko mostova, podvožnjaka, kao da će svakim časom nešto da se sruši. Ovo je nepoverenje u konstrukciju i novogradnju koju ne mogu nikome da savetujem sada kao idealnu za kupovinu stana. Jupiter koji je u Vodoliji je isto novogradnja ali onda mora da bude mnogo skupa, 3000 evra kvadrat da bi radio Jupiter. Ovo ostalo, bolje nešto što je napravljeno pre desetak i više godina nego nešto što se sada radi.
Ali ovo je i sneg koji se ruši sa krova i pada na nas, iz čista mira jer ako postoji sreća postoji i baksuz.
Ovo je stepenik na kom se spotičemo u brzini, ovo je automobil koji ide trotoarom, tramvaj koji iskače iz šina, skela koja se ruši, ovo je Bulgakovski rečeno onaj trenutak kada Anuška mora prosuti ulje na koje će se okliznuti urednik moskovskog književnog časopisa i pasti pred tramvaj koji će ga pregaziti.
Niz povezanih radnji koje kao da su vodile do lošeg epiloga. Ili jednostavno – konstantno nemanje sreće. I zato kažemo – baksuz. Kao u onom starom štosu kada baksuz uhvati zlatnu ribicu, ona mu ispuni želju da bude princ, on dolazi kući sav ozaren a tamo mu kažu: “Pakuj se Ferdinande, krećemo za Sarajevo!” Jer, baksuz.
Saturn u Vodoliji napada mozak, glavu. Možemo biti vrlo zdravi, ali skloni povredama više nego inače. I sve se dešavaju u brzini i nepažnji.
Zato šlem i na skijanju – nema veze što skijate 35 godina, i kad ste na rolerima, i uvek kada ste naredne dve godine u brzini a na nogama. Zato ostavi mobilni dok voziš, jer Saturn u Vodoliji je tu da ismeje našu umišljenost da smo tehnologijom otišli u budućnost. Ideja se ruga materiji svaki put kad čoveka ubije ono što je sam stvorio. Kao Dedalova sudbina, tako i 1.35 miliona ljudi godišnje strada u saobraćaju koji su im očevi projektovali.
Ovo su kvarovi svega što je čovek napravio kako bi se ubrzao. Kvar lifta, loš internet, kvarovi na svemirskim stanicama, satelitima, raketama. Eksplozije u svemiru. Avioni ništa više od uobičajenog jer su već blizanačka simbolika baš kao i bilo koje drugo prevozno sredstvo, no ako je po sredi neka munjevita nova verzija aviona baš kao i automobila, voza – tu moze doci do havarija.
Kada je Titanik kao prvi od te vrste brod, potonuo, Saturn je bio u Biku, a Uran u Vodoliji i pravili su kvadrat.
Isto kao i sad samo su im mesta zamenjena. Sada je Saturn u Vodoliji a Uran u Biku, no kvadrat je i dalje tu tokom 2021. godine zbog čega havarije nekih novih verzija, modela, metoda su moguće, pogotovo kada kao na Titaniku materija sebi potčini ideju. I onda ideja ukine samu sebe i na dno povuče sa sobom i materiju.
Saturn u Vodoliji je dugme za reset. To su kočnice koje traže održavanje. To je volan kada se ukoči kao i vrat što se ukoči jer čovek nije fleksibilan za drugačije poglede do svojih.
Pretrpani i spor telefon ili kompjuter samo su manifestacija kako nam je svima u glavi.
Prenatrpano. Gužva je, zbijeno je, ne snalazimo se, počeli smo da bagujemo. Treba nam mali prekid, pauza. Jedan dan radi, jedan ne radi, imaj lufta.
Ovo je teško vreme (atmosferski), kao kada kažemo pao je pritisak, teško je vreme, boli nas glava, pali su nam kapci – pa svi sa zdravstvenim tegobama tog tipa (uglavnom stariji i više žene nego muškarci) sada moraju biti alarmantni kad im se zavrti u glavi, kad im se učini da mogu da tresnu, jer lako može doći do šloga i slično. Ne mislite proći će samo ako prilegnem. Nego zovi upomoć. Zakrčeni sudovi mozga, vrata.
Ovo nije Delete dugme nego Cancel, Abort
Ovo je biti zaglavljen. Nemogućnost kretanja napred-nazad.
A promena je više “vraćanje na fabrička podešavanja” kako bismo ostali ‘u vinklu’.
Uskoro, godišnji horoskop po znacima i generalno koji sam vam obećala do kraja januara, za sve koji su se pretplatili molim za samo još malo strljenja. Samo uvod o Jupiteru u Vodoliji sam napisala ukupno dvadeset devet strana, uskoro završavam ostatak i dobijate.
Ko bi voleo od vas da se pretplati, postupak je sledeći:
VAŽNO: NAKON dinarske uplate obavezno pošaljite email na sanjaperic@gmail.com kako bih imala vašu email adresu. Ako neko uplaćuje za vas, takodje to navedite u mailu. Ko se pretplati Paypalom ne mora da šalje mail, osim ako želi da mu se pošalje na neku drugu adresu.
Ove godine sam godišnji pisala offline i poslala offline. Dakle, nije public, nije na netu, a ako biste da pročitate ta dva teksta (sveukupno osamdesetak stranica) možete se pretplatiti na jedan od dva načina:
Uplatom na dinarski račun: 265-5823581-31 (Raiffeisen) na ime Perić Aleksandra iznos: 500 dinara (ako uplaćujete na ovaj način OBAVEZNO mi na sanjaperic@gmail.com pošaljite mail da ste uplatila kako bih imala vašu email adresu na koju vam šaljem tekstove!)
Ne usudjuju se da toj ubedljivosti i ustremljenju stanu na put – čini im se, pogazićemo ih iako tada lako možemo biti i u zabludi, i u krivu, i na pogrešnom putu jer izostaje u potpunosti – samokritika.
Koji je tu da zatalasa i uzburka, da nepogrešivo vidi sve negativno pa mu je negativističko mišljenje blisko. 
